Izvor: Politika, 29.Nov.2010, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji zastoj u vraćanju nacionalizovane imovine
BRISEL – Evropski parlament smatra da se u Srbiji problemu povraćaja imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata „još nije valjano pristupilo ni kroz zakone, ni kroz poteze državne uprave”.
EP upozorava da će taj problem biti „zaoštren ako vlada Srbije učini iste greške kakve su počinjene u susednim zemljama u politici restitucije ili nadoknade”.
To se navodi u studiji Evropskog parlamenta, izrađenoj na temelju peticije Međunarodne unije za povraćaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nepokretne imovine (UIPI), koja će u Briselu objaviti sažetak ove studije.
Međunarodna unija za povraćaj nepokretne imovine će to učiniti na posebnom skupu s predstavnicima udruženja za restituciju iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Albanije, Rumunije i Bugarske.
Prema ovoj studiji, Evropska unija kroz postupke pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana raspolaže delotvornim sredstvima za uticaj na vlasti tog regiona da usvoje i sprovedu zakone o restituciji, budući da to spada u EU standarde o vladavini zakona, poštovanju ljudskih prava, prava na imovinu i utiče na opšte dobre uslove za delovanje efikasne tržišne privrede.
Evropska komisija je u nedavnom godišnjem izveštaju o evropskim reformama u Srbiji jasno naglasila i rešavanje problema restitucije.
U dokumentu EP se navodi da je do septembra 2009. vlastima u Srbiji dostavljeno 76 hiljada zahteva za povraćaj oduzete nepokretne imovine, a činjenica da u Srbiji o tom problemu još uvek nisu usvojeni valjani zakoni „pokazuje da je Srbija veoma specifičan slučaj”.
I, pored ostalog, napominje se da i zbog „nerešavanja stanja s opštinskim vlasništvom, mnogi investicioni projekti, uključujući one koje finansira Evropska unija, ne mogu biti sprovedeni”.
A, kako se upozorava u ovom dokumentu, „zakonsko obezbeđivanje opštinskog vlasništva, pre opšteg rešenja za restituciju-povraćaj imovine, samo bi još više sve iskomplikovalo”.
„Procene o finansijskim implikacijama restitucije ili nadoknade su prilično mutne i dovode do svađa između zainteresovanih lica i vlade”.
„Restitucija u naturi bi mogla da umanji neposredan finansijski trošak društvu, a time bi se izbegla i nadoknada u novcu”.
„Međutim”, zaključuju tvorci studije EP, „Što se s ovim pitanjem više odugovlači, biće teže da se za to primeni mehanizam, imajući u vidu da Srbija odlaže da donese jasnu odluku o tom pitanju”.
Međunarodna unija za povraćaj nepokretne imovine je u peticiji Evropskom parlamentu zatražila da se od bivših komunističkih vlasti nacionalizovana imovina vrati „istinskim vlasnicima”.
A potpredsednik EP Edvard MakMilan, je u ime UIPI i srpskog udruženja za povraćaj oduzete imovine, tom prilikom izjavio da je restitucija problem u mnogim zemljama potencijalnim kandidatima i kandidatima za članstvo u EU, uz opasku da je „Srbija možda najteži slučaj” jer uopšte i nema zakon o restituciji.
„Zdrav razum govori da Evropska unija mora podstaći najbolji postupak u pitanjima vlasništva jer je to po pravilu najveći imetak koji ljudi imaju ili u njega ulažu”.
MakMilan je izneo i tvrdnju da među razlozima za odugovlačenje s rešavanjem povraćaja oduzete imovine, „jeste i to što u toj zemlji i dalje postoji interes da vlasti odugovlače postupak restitucije u korist građana pojedinaca, zato što bi to dovelo u pitanje neke ukotvljene interese iz doba Miloševićevog režima”.
U studiji EP se navodi da bi EU mogla predložiti Srbiji i ostalim zainteresovanim zemljama da što pre nađu rešenja i kroz „povezivanje restitucije s privatizacijom, ustanovljenje zajedničkih fondova, prodaju državne imovine, namenske pozajmice”.
„A dužna pažnja se mora posvetiti i činjenici da to izvesno sobom nosi posledice za nacionalni budžet-deficit”.
Beta
objavljeno: 29.11.2010.
.jpg)
