Izvor: B92, 22.Feb.2010, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manji fond za denacionalizaciju
Beograd -- Pred donošenje zakona o restuituciji država tendenciozno smanjuje fond nacionalizovane imovine, kažu u udruženjima bivših vlasnika.
Zakon o restituciji koji Srbija donosi među poslednjim zemljama u tranziciji, konačno ulazi u fazu usaglašavanja najpre u Savetu Evrope, a zatim će biti upućen i u skupštinsku proceduru. Međutim, u udruženjima bivših vlasnika strahuju da bi im, umesto oduzete imovine, mogle biti ponuđene hartije od vrednosti.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Utoliko pre što se u iščekivanju odgovarajućeg zakonskog rešenja ta imovina i dalje rasprodaje. Subotički advokat Robert Sabadoš podseća na to da je do sada veliki deo oduzete imovine, uključujući i gotovo čitav stambeni fond, izašao iz portfelja države i prešao u privatne ruke.
"Setimo se samo pod kojim su uslovima kupovani stanovi koji su pre rata imali vlasnike i koji su praktično poklanjani nosiocima stanarskog prava. Za te slučajeve važi princip da se ne zadire u stečena prava trećih lica, pa prema tome, ti stanovi ne mogu sada biti predmet povraćaja, već će bivši vlasnici dobiti neku nadoknadu na čiju se visinu ne može uticati, ali se svakako može naslutiti da neće biti pravična. Sličan je slučaj i sa zamenom poljoprivrednog zemljišta koja se događa širom Vojvodine čime se, zapravo, iz portfelja države izmeštaju parcele koje su nekad nacionalizovane i koje sada prelaze u privatno vlasništvo. U procesu restitucije ispostaviće se da je to zemljište „nečije", dakle privatno vlasništvo, što dalje znači da država nema obavezu da ga vrati”, ističe Sabadoš.
U subotičkom Udruženju za povraćaj oduzete imovine, koje se oglasilo povodom zamene zemljišta na trasi autoputa na Koridoru 10, upozoravaju da je taj potez države naišao na negodovanje građana koji očekuju da im se vrate porodična imanja.
Prema rečima Milana Uzelca, predsednika tog udruženja, privatnim vlasnicima koji poseduju zemlju na trasi ovog dela autoputa u zamenu se nudi državno zemljište, čije je poreklo upravo u oduzetoj imovini.
"Zakonska potpora za ovakvu ponudu pronađena je u već usvojenom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu čije se odredbe sada koriste da se vlasnicima poseda na trasi na kojoj se gradi Y krak (obilaznica oko Subotice) autoputa u zamenu ponudi državno zemljište, umesto da ih, kako je ranije najavljivano, država otkupi. Mi se bojimo da će donošenjem novih sistemskih zakona vraćanje nacionalizovane imovine biti dodatno otežano. Zakon o planiranju već je usvojen, a sada se očekuje i zakon o prodaji javnih preduzeća. Ako se taj zakon donese pre zakona o restituciji, mogli bismo se suočiti sa problemom prodaje nacionalizovanih objekata ili imovine na licitaciji”, upozorava Uzelac.
Direkcija za imovinu: Sve je "čisto"
(Ne)opravdan strah
Iako Nacrt zakona o restituciji ulazi u finiš, u kojem će biti određen model restitucije, odnosno da li će se oduzeta imovina vraćati u naturi ili u hartijama od vrednosti, bivše vlasnike niko ništa ne pita. Mi se plašimo da će se zakonodavac opredeliti za hartije od vrednosti, što naravno sa ovakvom solventnošću države nije neka garancija. Sudeći prema najavama iz vrha vlasti novčano obeštećenje ne dolazi u obzir, jer za to bi trebalo obezbediti oko 100 milijardi evra, a država u fondu za restituciju trenutno ima 52 miliona evra - tvrdi Milan Uzelac, predsednik subotičkog Udruženja za povraćaj oduzete imovine.
Grgo Horvacki, predsednik Gradske komisije za zamenu zemljišta, tvrdi, međutim, da se sve zamene obavljaju uz saglasnost republičke Direkcije za imovinu, i da je reč o državnom zemljištu.
S druge strane u gradskoj Službi za poljoprivredu smatraju da, ipak, ima razloga za sumnju u rešenja Direkcije za imovinu koja odobrava i parcele koje mogu biti date u zakup.
U tim rešenjima neretko se navodi da nema preciznih podataka o poreklu zemljišta. To znači da država i pored prijavljenog potraživanja po osnovu nacionalizacije, nije utvrdila prave vlasnike tih parcela.
Slične transakcije zamene zemljišta država sprovodi i sa nekim privatnim preduzećima. Tako je nedavno republička vlada donela odluku o zameni oko 240 hektara državnog zemljišta koje se nalazi u katastarskim opštinama Palić, Bački Vinogradi, Donji grad i Žednik, sa zemljištem koje je u vlasništvu subotičkog Poljosunca, osnovanog pre pola godine. Transakcija se obavlja po osnovu člana 73. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji odobrava zamenu radi ukrupnjavanja parcela. Udruženje za restituciju sumnja da je u svim slučajevima namera ista - smanjiti imovinu koju bi trebalo vratiti i starim vlasnicima, kao kompenzaciju, ponuditi hartije od vrednosti.
