Izvor: Danas, 21.Jan.2015, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta koči vraćanje oranica
Zrenjanin - Od oko 1.375.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, u postupku restitucije bivši vlasnici potražuju samo oko 13.000 hektara, pokazuju analize Agencije za restituciju i drugih državnih organa. Dakle, mnogo manje nego što se prvobitno očekivalo. S druge strane, ima sasvim dovljno zemlje da se bivšim vlasnicima vrati imovina. Ipak, od svih zahteva u restituciji, povraćaj zemlje ide najsporije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />To ilustriju i najsvežiji podaci Agencije za restituciju s početka ovog meseca, prema kojima je u poslednje dve godine vraćeno ukupno tek 2.260 hektara poljoprivrednog zemljišta. Najilustrativnija je situacija u Zrenjaninu, izrazito poljoprivrednom kraju, gde su do sada vraćena samo tri hektara. S obzirom da je postupak vraćanja zemlje u nadležnosti lokalnih samourava, koje poslednjih godina ubiru lepe prihode od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, pravo je pitanje kako će se ovaj zastoj razrešiti.
Jedan od problema je i to što je u većini atara izvršena komasacija poljoprivrednog zemljišta, tako da bivšim vlasnicima nije moguće, bez razbijanja ukrupnjene parcele, vratiti tačno one njive koje su im oduzete. Oni to i ne traže.
- Srbija apsolutno ima i više nego dovoljno, u nekim slučajevima čak i 100 puta više imovine od one koja se traži - smatra Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju koja je zajedno sa Agencijom za restituciju podnela Vladi predlog da se u zakon uvede i mogućnost substitucije, odnosno zamene za odgovarajuće zemljište. Iako bi time bila rasterećena javna kasa, iz koje bi, u suprotnom, bivšim vlasnicima trebalo isplatiti nadoknadu, ovaj predlog izazvao je protivljenje Udruženja poljoprivrednika opštine Vrbas, koje najavljuje da će Vladi Srbije uputiti zahtev da se inicijativa odbaci i da se zakon ne menja.
- Predlog je katastrofalan za mesta koja se nalaze u našoj opštini, a isto važi i za stotine drugih mesta u Vojvodini gde postoji državno zemljište koje nema pravnog naslednika, jer su njegovi bivši vlasnici zauvek napustili ove prostore posle Drugog svetskog rata. Dakle ne radi se ni o čijoj dedovini kako se u javnosti želi prestaviti, nego o potpuno čistoj državnoj svojini - tvrdi Zlatko Ralević, predsednik tog Udruženja.
Oni navode da se zalaže za sprovođenje restitucije, da svima bude vraćena ona imovina koja je bila oduzeta, ali isključivo ta, a ne neka druga u zamenu, "da se ne bi ponovo nanosila nepravda sada nekim drugim ljudima". Iz saopštenja nije najjasnije ko bi to pretprpeo štetu kada je reč o povraćaju imovine koja je u državnom portfoliu, posebno ako se ima u vidu koliko su to male površine . Ipak, u Udruženju insistiraju da zemljište koje ne može da se vrati u naturi, treba isplatiti kako je zakon i predvideo. I Uprava za poljoprivredno zemljište pri Ministarstvu za poljoprivredu je odbacila inicijativu za izmenu zakona, što je Udruženje poljoprivrednika pozdravili.
Vraćanje
Najvše zemlje vraćeno je u opštini Bački Petrovac - 520 hektara, zatim u Bečeju gde je vraćeno 209 hektara, Pančevu 151 hektar, Subotici 131 hektar, Vršcu 118 hektara, Žitištu 115 hektara, Sremskoj Mitrovici 106 hektara, Kovinu 101 hektar, dok je u Čoki vraćeno 69 hektara, Alibunaru 64 a Somboru i Srbobranu po 57 hektara.
