Izvor: Politika, 25.Avg.2012, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpska odmarališta u Dalmaciji pred Vrhovnim sudom Hrvatske
Imovina pravnih lica iz Srbije propada, jer sporovi o restituciji u Hrvatskoj dugo traju, ali se očekuju pozitivne odluke najvišeg suda
Pred Vrhovni sud Hrvatske ovog leta dospelo je nekoliko predmeta koji se odnose na povraćaj oduzete imovine pravnih lica iz Srbije. Reč je o turističkim objektima u Dalmaciji, uglavnom na teritoriji Makarske, saznaje „Politika”.
– Sindikalna i dečja odmarališta u Dalmaciji propadaju jer sporovi o restituciji pred hrvatskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudovima veoma dugo traju. Niži sudovi odbijali su tužbene zahteve, ali sada očekujemo pravilnu odluku Vrhovnog suda Hrvatske. Objekti su potpuno neiskorišćeni, što je i pravno i moralno i ekonomski nedopustivo. U interesu je i Hrvatske i Srbije da se taj problem što pre reši – kaže beogradski advokat Radmila Bosanac.
Ističe da su argumenti nižih sudova u Hrvatskoj za odbijanje zahteva za restituciju neprihvatljivi.
– Tužbeni zahtevi se odbijaju najčešće zbog nedostatka aktivne parnične legitimacije, što je najčešće posledica neažurnih zemljišno-knjižnih upisa, odnosno nesklada između titulara zemljišno-knjižnih i vanknjižnih vlasnika, posebno na teritoriji Dalmacije. Kada se i dokaže pravni kontinuitet, onda se ističe važenje Zakona Republike Hrvatske kojim je oduzeta imovina pravnih lica sa sedištem u Republici Srbiji – kaže naša sagovornica.
Osim toga, sudovi neopravdano ističu da zakonski akt o oduzimaju imovine nije stavljen van snage.
– To je za njih pravni osnov da odbiju zahteve za naturalnu restituciju odnosno novčano obeštećenje. Pri tome, gubi se iz vida da je zakon, na koji se pozivaju, derogiran još 2004. godine, donošenjem vremenski kasnijeg Zakona o ratifikaciji Sporazuma o pitanjima sukcesije. Taj zakonodavni akt, kao međunarodni multilateralni sporazum, sa jačom pravnom snagom od prethodno donetog Zakona, u potpunosti menja njegovu sadržinu i, sasvim principijelno i pravično, propisuje nesumnjivu obavezu otklanjanja njegovih negativnih i protivustavnih pravnih posledica – objašnjava Radmila Bosanac.
Državna odvjetništva, koja u sudskim sporovima zastupaju tuženu Republiku Hrvatsku, po pravilu, predlažu sudovima odbijanje tužbenih zahteva bivših titulara oduzetih imovinskih prava, navodeći da je Sporazum o sukcesiji načelan i neposredno neprimenjiv. Pri tome, ističu da je za njegovu primenu neophodno zaključenje bilateralnog sporazuma.
– Insistiranjem Republike Hrvatske na zaključivanju bilateralnog sporazuma gubi se iz vida da je Vlada Republike Hrvatske donela Uredbu u kojoj je izričito isključila mogućnost zaključenja takvih sporazuma samo sa Republikom Srbijom i Republikom Crnom Gorom. Ona je motivisana, pre svega, prolongiranjem primene Aneksa „G” koji je integralni deo multilateralnog Sporazuma o sukcesiji – kaže advokat.
Reč je o sporazumu koji je vrlo izričit I precizan po pitanju restitucije I obeštećenja.
– Iz tog sporazuma ne proizilazi neophodnost zaključenja bilateralnih sporazuma. Dakle, oni nisu neophodni, ali mogu biti korisni za doslednije i efikasnije izvršenje multilateralnog Sporazuma, na primer ako bi se predvideo obavezan prethodni postupak vansudskog poravnanja. Međutim, bilateralnim sporazumom ne mogu se ukidati ili modifikovati prava i obaveze iz multilateralnog sporazuma. Ona se, bez odlaganja, moraju u svim sporovima poštovati i dosledno neposredno primenjivati. Opšteprihvaćeni stav je da se problemi naturalne restitucije i novčanog ili drugog realnog obeštećenja ne mogu rešiti globalno i na opšti način, već je neophodno, u svakom konkretnom slučaju utvrditi pravno i faktičko imovinsko stanje na dan 31.12.1990. godine – kaže Radmila Bosanac.
Tako je propisano Sporazumom o sukcesiji, a odlaganje njegove primene svakim danom samo povećava očiglednu štetu nacionalnim ekonomijama, i subjektima u sudskim sporovima, prvenstveno zbog nedovoljno racionalnog korišćenja oduzete imovine.
– Ignorisanjem zakonom preuzetih međunarodnih obaveza se očigledno ugrožava i neophodna pravna sigurnost investitora i nosilaca imovinskih prava u Hrvatskoj. Usporava se razvoj dobrosusedskih odnosa I destimulišu se investiciona ulaganja – ističe beogradska advokatica.
Ističe da i Ustav Republike Hrvatske izričito predviđa posebnu zaštitu svojine, ulaganja kapitala i drugih imovinskih prava.
– Ona se ne mogu bez osnova oduzeti, osim u slučaju utvrđenog opšteg interesa, ali i tada samo uz tržišnu nadoknadu. Uostalom, brojne univerzalne međunarodne konvencije, garantuju zaštitu imovinskih prava kao osnovnom i neotuđivom pravu, za čije se povrede mora dati pravična satisfakcija ili adekvatno obeštećenje. To je opšteprihvaćeni civilizacijski imperativ koji se ne može ignorisati – kaže Radmila Bosanac.
Ukoliko se dogodi da Vrhovni i Ustavni sud Hrvatske odbiju restitucione zahteve, vlasnici oduzete imovine obratiće se Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Aleksandra Petrović
objavljeno: 26.08.2012.
.jpg)
