Izvor: Studio B, 15.Jun.2011, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji
Srbija mora hitno da donese zakon o restituciji i izazovi koje taj proces nosi ne mogu da budu opravdanje za dalje kašnjenje, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Vensan Dežer.
Dežer je na skupu "Prvi evropski pravni i politički forum" posvećnom restituciji u Narodnoj skupštini kazao da EU ne nameće model po kojem će biti vraćena imovina i da svaka zemlja pojedinačno mora da pronađe najbolji način za taj proces.
Dežer je istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da su osnovni principi koje EU zahteva u restituciji da ne bude diskriminacije i da se poštuje vladavina prava, odnosno socijalna pravda.
Prema njegovim rečima, restitucija mora da bude i makroekonomski održiva, odnosno treba da se postave ograničenja kako bi se izbeglo preopterećenje budžeta.
"Najčešći princip u restituciji u bivšim komunističkim zemljama koje su postale članice EU bio je povraćaj imovine u naturi", kazao je Dežer i dodao da se može koristiti i kombinovani model sa delimičnim obeštećenjem u novcu.
Dežer je naveo da je Srbija do sada malo uradila na povraćaju oduzete imovine dodajući da su usvojeni zakoni o povraćaju imovine verskim zajednicama i registraciji zahteva za obeštećenja a da je pitanje svojine nad zemljištem uređeno zakonom o planiranju i izgradnji.
Šef Delegacije EU u Srbiji, koji je nakon izlaganja dobio gromoglasan aplauz učesnika Foruma, naglasio je da je neophodno uraditi realnu procenu vrednosti oduzete imovine jer se trenutne procene kreću od jedne do 150 milijardi evra, što je nerealno u oba slučja.
Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas kazao je na skupu da nerešeno pitanje svojine nad zemljištem sprečava dalji priliv investicija u Srbiju.
Prema njegovim rečima, proces restitucije mora ići putem kompromisa i ne mogu se ispuniti sva očekivanja oštećenih.
Mas je naglasio da je Nemačka spremna da pomogne Srbiji u pronalaženju najboljeg rešenja za problem restitucije na osnovu sopstvenih i iskustava drugih zemalja.
Biviši vlasnici:U naturi moguće vraćenje 97 odsto imovine
Koordinator Mreže za restituciju Mile Antić izjavio je da je odmah moguće vraćanje 97 odsto imovine koju potražuju nasledici bivših vlasnika.
"Nije opravadana bojazan da će obeštećenjem bivših vlasnika biti ugrožen budžet i ostavljen teret novim generacijama jer je od ukupne imovine koja se potražuje 97 odsto zemljište koje može odmah da se vrati", rekao je Antić na skupu u Skupštini Srbije posvećenom restituciji.
Antić je istakao da je u interesu države da se što pre obavi naturalna restitucija jer će imovina koja bude vraćena početi da donosi veće prihode nego sada. "U vlasništvu javnih preduzeća i lokalnih samouprava nalazi se zemljište koje se ne koristi niti donosi prihode i dražava bi mogla lako da tu imovinu vrati bivšim vlasnicima", rekao je Antić i podsetio da je prijave za vraćanje imovine podnelo je 140.000 porodica.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je istakao da cilj Vlade Srbije nije da usvajanjem zakona o restituciji stekne popularnost već da reši jednu istorijsku nepravdu u skladu sa raspoloživom imovinom i novcem.
Predstavnici vlasnika koji su u velikom broju prisustvovali današnjoj raspravi, burno su reagovali na izjavu Đelića da ima zemalja koje su vratile samo manji deo potraživane imovine, kao što je Nemačka koja je restitucijom obuhvatila 10 odsto oduzetog vlasništva, ili, poput Poljske, koja još nije donela zakon o restituciji.
Đelić je najavio mogućnost da budući zakon o resituciji predvidi naturalno obeštećenje u svim slučajevima gde je to moguće, i to bi bilo urađeno u što kraćem roku, ali i zamenu potraživane imovine nekom drugom imovinom, kao i finansijsko obeštećenje obveznicama koje bi bile isplaćivane u određenom roku.
Najviše aplauza dobio je bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić koji je 2007. godine pripremio predlog zakona o restituciji i založio se da se hitnu naturalnu restituciju.
Parivodić je rekao da nezadovoljstvo predstavnika biviših vlasnika Đelićevim nastupom pokazuje da se građani osećaju uplašeni za svoja prava i da se odugovlačenjem rešenja problema restitucije onemogućava zapoljšavanje i ekonomski razvoj Srbije.
Đelić je replicirao Parivodiću pitajući ga zašto on, za cetiri godine koliko je bio u vlasti, nije doneo zakon o restituciji. Odgovor Parivodića bio je da je uvek postojao otpor ljudi u državnim strukturama koji nisu odustajali od "megalomanske državne imovine".
Prema proceni Parivodića, ukoliko bi se sprovela naturalna restitucija u svim slučajevima gde je to moguće, za isplatu preostale potraživane imovine bilo bi potrebno najviše dve milijarde evra.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec je ocenio da će restitucija doprineti oživljavanju tržišta nekretnina i ukupne privrede. "Važno je da se u primeni budućeg zakona o restituciji ne napravi nepravda prema novim generacijama i da se vodi računa o javnom dugu Srbije koji je ograničen na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Bajec koji je savetnik premijera Srbije.
On je ukazao da će 2016. godine biti okončana isplata državnih obveznica po osnovu stare devizne štednje, čime će biti olakšana oplata državnog duga po osnovu restitucije.
"Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga je rekao da su istekli svi rokovi za donošenje zakona o restituciji, ali da sada ne bi bilo dobro da se u žurbi napravi zakon koji neće biti sprovodljiv. On je istakao da je izvesno da će samo delimično biti obeštećeni bivši vlasnici, ali da je važno da se utvrdi princip da u jednakoj meri budu obeštećeni svi koji potražuju imovinu.
