Izvor: Politika, 20.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporno nasleđe
Udruženja građana za vraćanje imovine oduzete od bogatih Vojvođana zahtevaju od države da im se ona vrati ili da im se njena vrednost novčano nadoknadi
Kula – U očekivanju dugo najavljivanog zakona o restituciji, naslednici zemljišnih poseda i stambenih objekata nacionalizovanih posle Drugog svetskog rata već nekoliko godina uporno zahtevaju od države da im se vrati pravo na vlasništvo oduzete imovine njihovih očeva i dedova. Međutim, sudeći prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << primeru iz Kule, proći će još dosta vremena dok se ne ispravi ova nepravda naneta sredinom prošlog veka velikim zemljoposednicima, koji su u jednom revolucionarnom talasu ostali bez svojih imanja.
Oko sto porodica iz ovog mesta, okupljenih u Udruženju građana za povraćaj imovine oduzete sredinom pete decenije prošlog veka, pokrenulo je još pre sedam godina proceduru da im država vrati ono što im – kako tvrde – pripada. Istovremeno, insistiraju i na rehabilitaciji svojih predaka koji su u to vreme bez krivice i suđenja javno žigosani, zatvarani ili streljani, pri čemu im je konfiskovan i najveći deo imovine.
– Smatramo da smo izvorni vlasnici oduzete imovine i da to vlasništvo do danas nije osporeno, odnosno da ima kontinuitet, pošto se uredba o oduzimanju zemlje, doneta 1946. godine, ne može smatrati legalnom. Uostalom, i u zemljišnim knjigama i dalje su imena naših očeva i dedova kao neprikosnovenih vlasnika tih oranica – kaže za naš list Pal Vig, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine, čijeg su dedu Ištvana streljali partizani zbog navodne saradnje sa okupatorom, da bi 1946. godine njegovoj porodici bilo oduzeto 40 katastarskih jutara zemlje sa salašom, kuća, stoka i sve zalihe hrane.
Prema podacima Udruženja, na teritoriji kulske opštine, kao i susednog Vrbasa i Srbobrana, oduzeto je u godinama posle Drugog svetskog rata oko pet hiljada katastarskih jutara obradive zemlje, ne računajući tadašnju veleposedničku porodicu Dunđerski, kojoj je konfiskovano oko tri hiljade jutara. Zato bi, kaže Vig, te oranice trebalo izuzeti iz postupka privatizacije poljoprivrednih preduzeća, da bi bile vraćene naslednicima.
– Posedujemo dokumentaciju sa svim dokazima o vlasništvu nad zemljom, o kupovini i nasleđivanju, što država ne osporava – ali tvrdokorno i ne uvažava. Zbog toga smo uputili zahtev nadležnim organima da se dosledno poštuje član 15. Zakona o privatizaciji, što podrazumeva da se u procesu promene strukture društvenog vlasništva izuzme nacionalizovana imovina – objašnjava naš sagovornik.
I vojvođansko Udruženje za vraćanje oduzete imovine sa istovetnim zahtevom se obratilo Vladi Srbije, a tražili su pomoć i američke ambasade u Beogradu. Prema rečima predsednika tog udruženja Nikole Tanurdžića, ukoliko vlast ne bude imala sluha za rešavanje ovog problema, tražiće se arbitraža Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu, koji je u sličnim slučajevima nacionalizovane imovine u Rumuniji presudio u korist oštećenih, pa im je posle toga država isplatila ili vratila oduzetu zemlju.
– U Srbiji je, nažalost, izgleda još uvrežen strah da će povratkom imovine oduzete od imućnih seljaka nastati novi sloj bogataša koji će još više produbiti ionako uveliko izražene klasne podele. Ne može se jedna nepravda ispravljati drugom nepravdom – kaže za „Politiku” Tanurdžić i navodi da je Srbija jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja još nije donela zakon o restituciji. On je, inače, unuk Đorđa Dunđerskog, poznatog vojvođanskog zemljoposednika u periodu između dva svetska rata, kojem su – pored tri hiljade jutara obradivog zemljišta – komunističke vlasti oduzele nekoliko fabrika, dvorac u Kulpinu, nekoliko velelepnih građevina u Novom Sadu, kao i mnoštvo umetničkih slika, garnitura stilskog nameštaja i raznih drugih vrednih nekretnina.
Petko Koprivica
[objavljeno: 21/04/2009]
