Izvor: Politika, 02.Maj.2011, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

SPC za povraćaj imovine

Naši zakonodavci drastično nazadovali u odnosu na principe cara Konstantina od pre 1.700 godina o naturalnoj restituciji, kaže protojerej mr Velibor Džomić

Kod većeg dela javnosti pomen Milanskog edikta verovatno bi kao prvu asocijaciju izazvao mogućnost dolaska pape u Srbiju, budući da je u medijima, ali i u crkvenim krugovima, u poslednje vreme raspravljano o tome da li je proslava 1.700 godina od donošenja ovog dokumenta prilika da papa dođe u našu zemlju. Poruka koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je uputio patrijarh srpski Irinej sa skupa „Hrišćansko nasleđe Feliks Romulijane“, održanog prošlog vikenda, pokazala je da Milanski edikt može biti povod i za jednu drugu, takođe aktuelnu, temu: pitanje povraćaja oduzete imovine. Vlasti treba da slede primer cara Konstantina, koji je doneo Milanski edikt, i hrišćanima vratio crkve, imanja, slobodu, rekao je tom prilikom patrijarh. Dokument čiji se jubilej proslavlja 2013. godine, prvi je opšti pravi akt o restituciji oduzete crkvene imovine i imovine hrišćana, objašnjava protojerej mr Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, koji je učestvovao na ovom naučnom skupu i govorio baš o ovoj temi.

– Kao što se crkva u ono vreme brinula o povratku imovine hrišćanima, a ne samo o crkvenoj imovini, tako se slobodno može reći da takva briga crkve postoji i danas. U vreme komunizma, imovina je oduzeta i crkvi i hrišćanima pojedinačno. Princip je da se svakom vrati oduzeto, jer „pravda drži zemlju i gradove“. S obzirom na to da je na naučnom skupu bilo reči o restituciji crkvene imovine i imovine hrišćana koju je ozakonio car Konstantin Milanskim ediktom, pretpostavljam da je patrijarha to podstaklo da pomene pitanje restitucije oduzete crkvene imovine koja se nekako sprovodi u Srbiji, ali u drugim državama u okruženju u kojima deluju eparhije SPC slabo ili nikako kao, na primer, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Potpuno je prirodno što je kao uzor državnicima pomenuo Svetog cara Konstantina, jer nas patrijarh uči da život i dela svetih bogougodnika uvek imamo pred sobom. Sigurno je da u takvoj prilici kao uzor državnicima ne bi pomenuo Josipa Broza za kojim još neki tuguju, a po čijem je nalogu i oduzeta crkvena i narodna imovina – kaže otac Velibor.

On pojašnjava i da dokument cara Konstantina nije edikt o toleranciji, kako se pogrešno predstavlja, već o slobodi veroispovesti za pripadnike hrišćanske vere, što je podrazumevalo i povraćaj otete hrišćanske imovine „besplatno i bez zahtevanja bilo kakve nadoknade“. Milanski edikt predviđao je da „sva dobra moraju biti vraćena hrišćanskoj zajednici bez ikakvog zakašnjenja i u potpunosti“, kao i isplatu nadoknade „posednicima hrišćanske imovine“ koji su je kupili ili dobili na poklon.

– Princip naturalne restitucije je važio i za „druga mesta, što je poznato, a koja ne pripadaju njima pojedinačno nego dostojanstvu njihove zajednice”. Odredbe su morale biti „javno poštovane“ kako bi njihovim poštovanjem i izvršavanjem „bio postignut opšti i javni mir“. Reč je, dakle, o najkraćem i najefikasnijem državnom zakonu o restituciji kao i o najbrže izvedenom procesu restitucije, a kada vidimo današnja prenemaganja oko vraćanja oduzete imovine crkvi i narodu onda možemo da zaključimo da su naši, a i evropski zakonodavci i državnici u tom pogledu drastično nazadovali u odnosu na principe cara Konstantina od pre 1.700 godina – ističe otac Velibor.

Proces povraćaja oduzete crkvene imovine već je otpočeo na osnovu Zakona o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama iz 2006. godine. Inicijative da se pokrene postupak za utvrđivanje neustavnosti odredaba ovog zakona nedavno su odbačene, a Ustavni sud zaključio je da odredbe ne sadrže povredu načela pravne jednakosti ni zabrane diskriminacije. Zahtevi oko 140.000 porodica, koje traže povraćaj oduzete imovine, za sada ne mogu da budu ostvareni, jer se zakon o opštoj restituciji još čeka. Rok za njegovo donošenje, jun 2011. godine, sve je bliži, a kako ističe Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, taj rok postavila je sama Vlada Srbije svojim Akcionim planom za ubrzanje procesa sticanja statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

– Mi smo podržali vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, borili smo se i za opstanak zakona koji predviđa restituciju crkvene imovine jer smatramo da svima kojima je oduzeta imovina, ona treba da bude vraćena – crkvama, univerzitetu, fondacijama... Imovina koju potražuju građani čini pet odsto ukupne državne, odnosno javne svojine i smatramo da je naturalna restitucija moguća, kao i da bi ona donela korist svim građanima Srbije jer najnoviji podaci pokazuju da postoji nebriga države o velikom delu te imovine. Kada bi je preuzeli građani kojima je ona oduzeta, oni bi se bolje starali o njoj, a novac od poreza koji bi plaćali redovno bi se slivao u državnu kasu – navodi Antić.

J. Čalija

objavljeno: 03.05.2011

Nastavak na Politika...