Izvor: B92, 19.Apr.2011, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucije nema ni na papiru
Beograd -- Nacrt zakona o restituciji još nije pripremljen, a i kada bude donesen vlasnici oduzete imovine neće biti obeštećeni, jer će primena zakona biti odložena.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović potvrdila je da je Zakon o restituciji neophodan zbog pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, ali da je zbog nedostatka novca u državnoj kasi neizvesno kada će vlasnici oduzete imovine doneti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obeštećenje.
"Na listi dokumenata potrebnih za put ka Evropskoj uniji, nalazi se i zakon o restituciji. Ali, kako kažu, zemlja je u teškoj ekonomskoj situaciji, pa je pitanje kada će svi koji su oštećeni moći da dobiju nadoknadu. Zato je moguće da će ovaj dokument biti donet, ali uz napomenu da će primena početi kada se zemlja finansijski stabilizuje”, istakla je Slavica Đukić-Dejanović.
Pre pet godina Republičkoj direkciji za imovinu 139.000 vlasnika i naslednika podnelo je prijave o oduzetoj imovini posle Drugog svetskog rata. Od tog broja, 3.964 prijave stigle su iz inostranstva. U ukupnoj masi imovine, koja treba da se vrati više od 97 odsto je zemljište. Poljoprivrednog zemljišta je 305.942 hektara, građevinskog 9.969, šumskog 44.859 hektara. Potražuju se i stambene zgrade, kao i poslovne zgrade sa 200 hektara...
Inače, Ministarstvo finansija obavestilo je Mrežu za restiticiju da će pokrenuti postupak za izmenu personalnog sastava radne grupe za izradu nacrta zakona o javnoj svojini i denacionalizaciji. To praktično znači da predlozi važnih akata, koji bi trebalo da ubrzaju put Srbije ka EU, još ne postoje.
Naime, prema Akcionom planu Vlade Srbije ovi zakoni moraju da budu doneti do sredine godine.
"Istim pismom Ministarstvo nas je obavestilo i da je radna grupa, koju je predvodio smenjeni državni sekretar Slobodan Ilić, imala sastanke, ali da zapisnici nisu vođeni ", kaže Mile Antić, koordinator Mreže.
On navodi da je time javnost uskraćena za informaciju "ko je autor manipulacije da je pre konačne verzije nacrta neophodno sačekati odluku Ustavnog suda u vezi sa ocenom ustavnosti Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama”.
"Očekujući taj scenario u razgovoru sa članovima kabineta predsednice Skupštine Srbije predočili smo činjenice koje se skrivaju od javnosti i uputili je na postojeće predloge zakona o restituciji, koji su u proceduri još od 2003. godine. Međutim, ti predlozi nisu razmatrani, jer predviđaju naturalnu restituciju”, objašnjava Antić, koordinator Mreže.
Prema rečima Antića, stav Evropske komisije je da se pitanje restitucije u Srbiji mora rešiti i to je jedan od uslova ulaska Srbije u EU.
"To ne da znači da će Evropa prihvatiti obesmišljavanje restitucije i diskriminaciju”, tvrdi Atnić.
Prema njegovoj oceni, upravo je takav predlog Božidara Đelića, potpredsednika vlade jer se on zalaže da restitucija bude svedena samo na skromno obeštećenje u skladu sa lošom finansijskom situacijom u kojoj se nalazi država.
"U svakom slučaju, zbog pritisaka iz EU očekujemo da će se vlast dozvati pameti i zakonom predvideti naturalnu restituciju gde god je to moguće", navodi Antić.
