Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Nov.2010, 04:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Restitucija u Poljskoj čeka da prođe kriza

VARŠAVA -

Iako se imovina podržavljena u vreme četiri decenije komunističkog režima Poljacima polako vraća još od početka tranzicije, na pravu "veliku" restituciju, regulisanu jednim specijalnim zakonom i kompenzacije za oteto Poljska i nakon dve decenije još čeka.

Po svemu sudeći, čekaće najmanje do 2012. godine da vlada definitivno vidi leđa globalnoj krizi a da se u budžetu i specijalnom Fondu za reprivatizaciju nađu sredstva za odštetu nekadašnjim vlasnicima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Vlada poljskih liberala i demohrišćana na čelu sa premijerom Donaldom Tuskom otkako je 2007. godine došla na vlast obećavala je javno da će se uhvatiti u koštac sa problemom restitucije koji nijedna od dosadašnjih brojnih poljskih vlada nije uspela da reši.

Najbliži da restitucije okonča i da vlasnici oduzetih nekretnina, preduzeća i zemljišta ne moraju više da svoje vlasništvo traže sudskim putem, nego da kao kod suseda Čeha ili Slovaka podnesu jednostavno zahtev, bio je premijer Ježi Buzek, sadašnji predsednik Evropskog parlamenta na čelu vlade desnice i centra.

Nakon godinu dana brižljivih priprema Buzekova vlada je uspela 2001. godine da progura kroz parlament Zakon o reprivatizaciji koji je predviđao isplatu 50 odsto vrednosti imovine nacionalizovane na osnovu dekreta komunističke Poljske.

Polovina vrednosti nekadašnje imovine bila bi prema tom zakonu isplaćivana u naturi, osim u slučaju šuma, gde bi u zamenu bila isplaćivana renta ili preko specijalnih bonova za koje bi vlasnici mogli da kupuju nekretnine u vlasništvu poljske države.

Tada je procenjeno da je vrednost te imovine nacionalizovane opštim dekretima između 1944. i 1962. godine iznosila oko 23 milijarde evra, što bi značilo da bi država realno nekadašnjim vlasnicima isplatila oko 11 milijardi evra.

Zakon je, međutim, naišao na nepremostivu prepreku - veto tadašnjeg poljskog predsednika Aleksandra Kvašnjevskog koji je, kao i danas njegov Savez demokratske levice, izričiti protivnik reprivatizacije imovine na osnovu jednog generalnog zakona, a bez prethodnih odluka sudova u svakom pojedinačnom slučaju.

Poljaci tako do svoje i imovine svojih očeva dolaze i dalje komplikovano boreći se za nju u upravnom ili sudskom postupku.

Arhitekti poljskog puta u tranziciju pošli su posle pada komunista od toga da su pojedinačne odluke totalitarnih vlasti o prelasku konkretne imovine, bilo nekretnina, bilo preduzeća ili zemljišta i danas pravno valjane. Povraćaj imovine mogu tako da traže samo oni Poljaci kojima je ona oduzeta opštim zakonom ili dekretom.

Reč je konkretno o tzv. dekretu Bjeruta, kojim su odmah posle Drugog svetskog rata oduzete zgrade i parcele u prestonici Varšavi. Njih nekadašnji vlasnici mogu da traže u upravnom postupku i preko suda a glavni grad Poljske uspeva da vrati oko 300 nekretnina godišnje.

"Za vraćanje imamo oko 17.000 nekretnina na teritoriji Varšave. Jednako postupamo i pri vraćanju palata i najmanjih parcela", precizirao je zamenik direktora Biroa za upravu prestoničkih nekretnina Jakub Rudnjicki i dodao da su veliki problemi sa vraćanjem zgrada i parcela u najstarijem delu Varšave, pošto su poratne zgrade građene haotično i preko nekoliko parcela.

"A delić zgrade ne možemo da vraćamo", kazao je Rudnjicki i dodao da na tuđem stoji i osam ambasada, među njima i američka ili švajcarska.

Kada je reč o vraćanju nacionalizovanih preduzeća Poljaci mogu da traže od nadležnih ministarstava da provere da li je imovina prešla u ruke totalitarne države legalno ako je to činjeno na osnovu Zakona o nacionalizaciji poljske privrede iz 1946. godine i na osnovu Zakon o regulisanju pravnog statusa imovine u rukama države iz 1958. godine.

U konkretnim slučajevima u kojima se u upravnom postupku pokazalo da nije, bivši vlasnici i njihovi naslednici dobili su odštetu.

Na sličan način regionalne vlasti, vojvodstva, proveravaju da li je legalno država preuzela poljoprivredno zemljište i gazdinstva na osnovu Zakon o agrarnoj reformi iz 1944 i 1945. godine ili samo na osnovu opšteg zakona a u ostalim slučajevima nekadašnji vlasnici oduzete imovine mogu da se obrate sudu.

Za isplatu odštete služi Fond za reprivatizaciju u koji je država ulagala pet odsto prihoda od privatizacije, ali globalna ekonomska kriza primorala je vladu premijera Tuska da i tu uštedi i smanji ta sredstva sa pet odsto na 1,5 odsto, privremeno u periodu 2010-2011. godine.

Prema posebnim propisima na odštetu za napuštenu imovinu imaju pravo i Poljaci iz oblasti predratne Poljske iza granične reke Bug koje su po odluci velikih sila posle Drugog svetskog rata pripale Sovjetskom Savezu kada je Poljska "pomerena" na zapad.

Asocijacija udruženja vlasnika nacionalizovane imovine ne želi da se pomiri sa odlaganjem "velike restitucije" u nedogled i angažovala je švajcarske pravnike da pomognu da se vlasnici izbore za kompenzacije a žalila se i Komitetu za ljudska prava UN u Ženevi.

"Ima nas najmanje 300.000. Ako nam se pridruže jevrejske organizacije sa kojima pregovaramo bićemo snaga koju vlada ne može više da ignoriše", kazao je predsednik Poljske unije vlasnika nekretnina Miroslav Šipovski.

Prema proračunima pravnika, ako vlada i dalje bude odlagala "veliku" restituciju to može da je skupo košta.

Pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu već su se našle prve pojedinačne tužbe a ako bi se desetine hiljada vlasnika izborile za kompenzacije preko sudova, država bi morala da isplati 100 odsto vrednosti oduzete imovine a ne 15 do 20 odsto na koliko sada računa za predlog novog zakona vlada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...