Izvor: RTS, 08.Sep.2011, 16:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija ne važi za proterane Nemce
Srbija će izbeći vraćanje imovine Nemcima proteranim nakon Drugog svetskog rata ukoliko usvoji zakon o restituciji. Prema predlogu zakona, stranci neće imati pravo vlasništva nad zemljištem. Podunavskim Nemcima je oduzeto oko 400.000 hektara zemljišta, prenosi "Dojče vele".
Prema Predlogu zakona o restituciji o kojem bi Skupština uskoro trebalo da raspravlja, strani državljani neće imati pravo da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Srbiji budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, što znači da Nemci, koji su proterani posle Drugog svetskog rata, neće moći da traže da im se vrati oduzeta zemlja.
Radio Dojče vele prenosi da su podunavski Nemci, kada su nakon Drugog svetskog rata proterani i kada su im oduzeta građanska prava, ostali bez 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
U Srbiji danas, kako se navodi, živi manje od 4.000 Nemaca, a zahtev za povraćaj zemlje, vinograda i kuća podnelo je 10 odsto njih.
Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov je za Dojče vele rekao da će se, kada je imovina proteranih Nemaca u pitanju, Srbija verovatno držati poljskog, češkog i slovačkog modela.
"Svaka zemlja koja ulazi u Evropsku uniju ima prava da isključi nekoliko obaveza, naravno u sporazumu sa samom EU. Ni Česi ni Poljaci nisu bili prinuđeni da donose bilo kakve propise o restituciji imovine koja je oduzeta od proteranih Nemaca", rekao je Boarov.
Dojče vele navodi da u tom slučaju postoji mogućnost žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Predsednik Nemačkog narodnog saveza iz Subotice Rudolf Vajs, međutim, kaže da postoje mađarski i hrvatski modeli, koji nisu isključili mogućnost vraćanja imovine proteranim Nemcima.
"Ukoliko Srbija zaista ozbiljno misli da se priključi EU, moraće da promeni i tu zakonsku odredbu, koja je trenutno smetnja da se stranim državljanima nešto vrati", smatra Vajs.
U javnosti često pominje sporazum potpisan između predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i nemačkog kancelara Vilija Branta, prema kojem je, navodno, Nemačka odustala od mogućnosti da se podunavskim Nemcima u Jugoslaviji vrati ono što je oduzeto.
Boarov kaže da tog sporazuma u formalnom smislu nije ni bilo, ali, ukoliko se usvoji model primenjen u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj to neće ni biti značajno.
Rudolf Vajs kaže da je svestan da je određeni broj proteranih Nemaca odustao od ideje da traži nazad ono što im je oduzeto.
"Neki su zaista to otpisali, međutim ima i onih koji će tražiti nazad imovinu svojih predaka i koji će podneti zahteve", rekao je sagovornik Dojče velea.
