Izvor: RTS, 30.Nov.2010, 08:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija ključna za povratak
Vraćanje otuđene imovine ili, ako to nije moguće, kompenzacija, ključni je faktor za povratak raseljenih i izbeglih tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji zaključak je studije, koju je sporveo Evropski parlament.
Ključni faktor za povratak raseljenih i izbeglih tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji jeste vraćanje otuđene imovine ili, ako to nije moguće, kompenzacija. Međutim, glavno pitanje koje se postavlja jeste kako ovo sprovesti i ispraviti nepravde.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ovo je zaključak studije, koju je sproveo Evropski parlament o problemima povratka imovine posle sukoba u bivšoj Jugoslaviji devedesetih godina, a njom su obuhvaćene BiH, Hrvatska i Kosovo.
Ova studija je izrađena na temelju peticije Međunarodne unije za povratak nepokretne imovine, koja će danas u Briselu objaviti pored ove i sažetak studije o problemu imovine, oduzete posle Drugog svetskog rata u zemljama Zapadnog Balkana.
Dodatni problem povratku imovine i vlasničkih prava u BiH, Hrvatskoj i Kosovu jeste činjenica da je imovina izbeglih delom uništena ili data na korišćenje drugim korisnicima.
Pored ovoga, migracija stanovništva sa sela u gradove, bespravna gradnja, neažurna katastarska evidencija i neprimenjivanje zakona, u slučaju da oni uopšte i postoje, otežava još više ovaj posao.
Rešenje u restituciji
Primarno rešenje za ove probleme bi trebalo da bude restitucija, jedino u slučaju da povraćaj imovine nije moguć bi trebalo pribegavati kompenzaciji, dok bi izvesnu naknadu trebalo dati i onima kojima je tuđa imovina u međuvremenu data na korišćenje.
U delu studije posvećenom BiH posebno se ukazuje na diskriminatorski karakter zakona iz ratnog perioda koji je omogućavao oduzimanje napuštene imovine i njeno dodeljivanje novim korisnicima.
Da bi se ovo ispravilo neophodno je da se unapredi postojeće pravni okvir, da se usklade zakoni na nivou BiH i entiteta, da se završi proces vlasničke transformacije, kao i da se formira zajednička baza podataka o imovini na nivou celokupne Bosne i Hercegovine.
Za Hrvatsku se, pored ostalog, navodi potreba preciznog regulisanja procedure za vraćanje u posed imovine prvobitnim vlasnicima. Takođe se ističe potreba da se uspostavi konzistentan sistem pravnih normi koji bi omogućio sistematsko i celovito rešavanje vlasničkih pitanja.
U delu studije o Kosovu se navodi da rešavanje imovinskih pitanja ne podrazumeva uvek i povratak raseljenih. Između ostalog, predlaže se usklađivanje i sveobuhvatna reforma zakona, revizija i usklađivanje katastarske evidencije sa evropskim standardima, uspostavljanje šema za kompenzaciju kao i rešavanje povraćaja nacionalizovane imovine tokom socijalizma.
I studija o povratku imovine, posle sukoba devedesetih u BiH, Hrvatskoj i Kosovu kao i ona posvećena problemu denacionalizacije u zemljama Zapadnog Balkana, biće predstavljene na današnjem skupu u Briselu, na kojem će učestvovati i predstavnici udruženja za restituciju iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Albanije, Rumunije i Bugarske.
