Izvor: B92, 09.Okt.2011, 05:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija će potrajati pola veka
Beograd -- Prva imovina u naturi po Zakonu o restituciji biće vraćena do proleća sledeće godine, državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević.
On dodaje i da nijedno obeštećenje neće biti isplaćeno pre 2015. godine.
U rešenju o vraćanju imovine biće precizno definisano koja imovina se vraća podnosiocu zahteva, odnosno, ako je to neizvodljivo, navešće se razlozi zbog kojih je takav povraćaj nemoguć i utvrdiće se osnovica obeštećenja. Akontacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od tog iznosa isplaćivaće se odmah, i to maksimalno 10.000 evra.
Na kraju 2013. sabraće se sve osnovice obeštećenja i videti koliki je ukupan iznos potreban da se nadoknadi izgubljena imovina. Ako iznos premaši dve milijarde evra (2,3 sa pripadajućim kamatama), koliko je država opredelila za restituciju, utvrdiće se koeficijent umanjenja. Na primer, ukoliko ukupna suma obeštećenja bude četiri milijarde, koeficijent će biti 0,5.
Prisilno mobilisani će dobiti svoje
Osim Agencije, u postupak restitucije biće uključeno i Republičko javno pravobranilaštvo, čiji je zadatak da brani interese države. Ono će utvrđivati da li je neko bio pripadnik okupacionih snaga, ali nekim čudom nije osuđen, ili je, pak, osuđivan a nije rehabilitovan. Ukoliko za nekog bude utvrđeno da je bio pripadnik okupacionih snaga, proveravaće se i da li je prisilno mobilisan. I upravo to je odgovor na primedbe Saveza vojvođanskih Mađara i mađarske države, koja je zapretila blokadom našeg statusa kandidata. Oni zahtevaju da svi koji su prisilno mobilisani tokom Drugog svetskog rata mogu da dobiju pravo i na vraćanje nekretnina. "Nema kolektivne krivice nijednog naroda, pa ni mađarskog. Sve se svodi na individualnu odgovornost. Republičko javno pravobranilaštvo moraće da dokaže za svakog ponaosob da ne ispunjava pravne uslove, a građani će dokazivati da ih ispunjavaju", poručuje Radosavljević.
Na pitanje kada je planirano da se proces restitucije konačno završi, on podseća da su Češka i Slovačka ove godine "obeležile" dve decenije od početka procesa. "Niko ne zna koliko će postupak trajati kod nas. Može da se otegne i 50 godina, kad se uzmu u obzir svi sporni slučajevi", poručuje državni sekretar.
Agencija u roku od pola godine neće uspeti da reši samo one predmete koji su "vezani" za neke postupke koji traju, kao što su rehabilitacija, konverzija poljoprivrednog u građevinsko zemljište ili legalizacija. Tada će se čekati okončanje tih postupaka pre donošenja bilo kakvog rešenja.
Radosavljević objašnjava da "može da se desi da godinama traje sudski spor između naslednika ko će dobiti koliki deo imovine, pa će rešenje o povraćaju imovine morati da sačeka okončanje suđenja. Ili, ako se desi da na zgradi koju neko potražuje postoji nadgradnja. Tada bivši vlasnik i vlasnik nadgrađenog dela moraju prethodno da se dogovore ili okončaju sudski spor oko imovine".
Na sve to iz Mreže za restituciju poručuju da su i Zakon o povraćaju imovine i Zakon o javnoj svojini loši, i najavljuju za ponedeljak podnošenje Vladi inicijative za promenu ovih zakona.
Istovremeno, uputiće i zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o javnoj svojini, jer se, kako kaže Mile Antić iz Mreže, plaše da će neke njegove odredbe širom otvoriti vrata za pljačku državne imovine i, samim tim, onemogućiti primenu restitucije. Mreža zahteva naturalno vraćanje imovine ili supstituciju.
"Plašimo se da će se sve na kraju svesti na skromna i više nego simbolična obeštećenja, a toliko je imovine u Srbiji koja može biti vraćena supstitucijom. Na svim sastancima u Vladi pitali smo zvaničnike da li se ona za nekog čuva, ali nismo dobili odgovor", kaže Antić.
Ova organizacija uskoro će na svom sajtu objaviti formulare, koji će pomoći građanima da se ažurira ranije napravljena elektronska evidencija zahteva. Jer, po Antićevim rečima, za više od pet godina, bilo je dosta promena, uveden je katastar, mnoge parcele su preparcelisane...
"Tako može da se desi da neka opština, recimo, prodaje izvesnu nepokretnost koja se nalazi na placu ili delu placa koji se potražuje kroz restituciju. Ali, pošto je došlo do preparcelisanja, oni ne mogu da vide iz ranije elektronske baze da neko traži povraćaj upravo te katastarske parcele. Tako se desi da zemljište prodaju trećem licu, pa ovaj investira, gradi, prodaje stanove... I šta kad se utvrdi da je zemljište predmet restitucije? Po zakonu, svi ti naknadni ugovori smatraju se ništavim", kaže Antić.
Zato je potrebno, poručuju iz Mreže, da Vlada bude striktna u svim privremenim zabranama prodaje imovine, čak i one koja je vraćena opštinama.
Uslovi za strance smanjuju njihov broj
Od oko 140.000 zahteva za povraćaj imovine, podnetih ranije radi evidencije, 702 su stigla iz Mađarske, 488 iz Nemačke, 401 iz Austrije, 360 iz SAD, 330 iz Izraela...
TUŽBA MAĐARSKOG GROFA
Britanac mađarskog porekla, grof Mikloš Česneki, podneće protiv Srbije tužbu Evropskom sudu za ljudska prava jer je isključila njegovu porodicu iz procesa restitucije imovine koju je nekada posedovala, saopštio je mađarski ogranak organizacije Hjumen rajts voč.
"Svi strani državljani koji su već jednom podneli dokumentaciju, moraće to da učine opet, jer je ono bilo samo evidentiranje potraživanja, i neće se tretirati kao zahtev za povraćaj", objašnjava Radosavljević.
On očekuje da će broj stranaca koji traže vraćanje imovine biti daleko manji, jer postoji nekoliko uslova koje moraju da ispune. Prvi je da naša zemlja nema potpisan međudržavni ugovor po kom je posle rata već obeštetila zemlje iz koje se javljaju potražioci.
Drugi je da imamo sa tom zemljom uspostavljen reciprocitet, treći da oni nisu bili pripadnici okupacionih snaga i poslednji da nisu već obeštećeni.
Srbija je od bivše Jugoslavije nasledila 23 potpisana ugovora, koje sada u Ministarstvu finansija pomno proučavaju.
Biće kako crkva kaže
Predlog sa izmenama i dopunama Zakona o vraćanju imovine crkvama koji je pre dve nedelje povučen iz skupštinske procedure na "dodatno usaglašavanje" moguće je da neće ni biti dorađivan i da će se povraćaj imovine crkvama i verskim zajednicama uraditi po starom, trenutno važećem Zakonu, kaže Goran Radosavljević.
Pritisak iz SPC na vlast označen je odmah kao glavni razlog povlačenja zakona, a Radosavljević kaže da na njega "niko nije vršio pritisak". Na osnovu važećeg zakona iz 2006, SPC i druge verske zajednice u Srbiji predale su zahtev za povraćaj 83.000 hektara zemljišta, a do sada im je vraćeno oko 20 odsto.
On ističe da se Zakon trenutno primenjuje u formi u kojoj postoji, a da će se više o njegovoj budućnosti znati posle razgovora sa verskim zajednicama.
"Biće razgovora sa verskim zajednicama, zasad smo imali samo interne konsultacije u Ministarstvu. Ako verske zajednice kažu da su zadovoljne aktuelnim Zakonom u potpunosti u tom slučaju nećemo ni usvajati izmene", ističe on.
Radosavljević naglašava da donošenje izmena "nije urgentno" i da bi sada trebalo da se radi na formiranju agencije za restituciju. "Agencija bi zapošljavala 250 ljudi, a tim poslom se sada bavi svega petnaestak zaposlenih u direkciji. Kada se to bude rešilo i povraćaj imovine će ići mnogo lakše i brže", kaže Radosavljević.
Čim su najavljene izmene Zakona verske zajednice i SPC su se na sav glas pobunile protiv toga smatrajući da će im Vlada ukidanjem takozvane zamenske restitucije obesmisliti proces povraćaja imovine.
