Izvor: B92, 12.Sep.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Restitucija će biti polovična"
Novi Sad -- Primena zakona o restituciji suočiće se s mnogim preprekama, te će se primenjivati polovično, smatra profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Jovan Trkulja.
On smatra da ovaj nacrt zakona svedoči o dvostrukoj nevolji Srbije: ozbiljnim slabostima predloženih mera restitucije i konstantnom neuspehu političkih elita da obezbede poštovanje prava koja proklamuju.
Većina bivših vlasnika ili nasledika smatra da je vraćanje imovine u obveznicama i iznos limitiran >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na pola miliona evra loše rešenje. Država na to odgovara da je to jedino ekonomski moguće i izdrživo.
Procenjuje se da bi vrednost koju bi država trebala da plati u novcu iznosila minimum četiri do pet milijardi evra, a da bi vrednost dobara za koja se potražuje denacionalizacija iznosila oko 100 milijardi evra, kada bi sve bilo isplaćeno u novcu.
Neophodno je zakonom predvideti supstituciju, zamensku restituciju, oduzete imovine drugom imovinom iz imovine Republičkog fonda.
Vladi Republike Srbije predviđena su razna diskreciona ovlašćenja i uloga prodavca imovine oduzetog porekla, koja se, po njenoj odluci, može i pokloniti trećim licima.
Uz to, Ageniciji za restituciju daje se diskreciono pravo da odlučuje o tome šta je narušavanje ekonomske stabilnosti a šta ne. Nekoliko članova zakona arbitriraju, diskriminišu građane, paušalno dodeljuju ili oduzimaju prava.
Zato, smatra Trkulja, realno je da će se pojedini građani obraćati sudu u Strazburu.
Nacrt zakona članom 8 načelno predviđa naturalno vraćanje oduzete imovine. Međutim, izuzeci od vraćanja, predviđeni članom 18 i drugim, su brojni i obuhvataju najveći deo imovine koju treba vratiti.
Zakon bi morao sticaoca imovine bez pravnog osnova, kao i nesavesnog sticaoca, nedvosmisleno definisati kao obveznika vraćanja imovine po osnovu restitucije, a naročito ako je takva imovina data u najam, zakup i sličan odnos.
"Uz to, ne zaboravimo da je restitucija veoma rizična za vladajuću političku oligarhiju. Jer, sprovodeći je, političari mogu izgubiti podršku onih koji su u međuvremenu ušli u zakup, državinu ili kupili oduzetu imovinu. Reč je najmoćnijim bogatašima, tzv. tajkunima – mecenama pojedinih partija, koji po različitim osnovama koriste nekretnine koje se vraćaju” , kaže Trkulja.
Sve se svelo na frazu u izbornim kampanjama, priča Trkulja, što ukazuje da u Srbiji osam godina posle pada autoritarnog režima i nakon destina predloženih modela i nacrta zakona o denacionalizaciji, još uvek nije uspostavljen društveni konsenzus u pogledu restitucije i kompenzacije.
