Izvor: Magyar Szó, 15.Feb.2015, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija – Prvo se vraćaju poslovni prostori
Zakon o restituciji je stupio na snagu u jesen 2011. godine, a zahtevi za povraćaj imovine su se mogli predati od marta 2012. do marta 2014. godine. Zahteve je predalo oko 70 hiljada građana, a iz inostranstva je stiglo više od 600 zahteva. Proces povraćaja imovine teče sporo, a u slučaju poljoprivrednih zemljišta skoro uopšte nema rezultata.
Prema najnovijim podacima, u Subotici je do sada bivšim vlasnicima ili njihovim potomcima, vraćeno 46 poslovnih prostora, tri zgrade, >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << jedan stan, skoro 2.400 kvadratnih metara građevinskog zemljišta i skoro 130 hektara zemlje.
Đerđ Bucko je jedan od advokata koji se bave ovim zahtevima. On kaže da su, u slučaju stanova i poslovnih prostora, već doneta pozitivna rešenja, neki su već i dobili svoje nekadašnje vlasnišvo, ali se uopšteno može reći da slučajeve jako sporo obrađuju, naročito one vezane za zemljišta, bez obzira na činjenicu da zakon nalaže da se ovi slučajevi rešavaju u roku od 6 meseci.
- U Srbiji je jako loša situacija u pogledu evidencije nekretnina. Država nema pojma sa koliko zemljišta raspolaže. Državno vlasnišvo, u sferi zemljišta, neki procenjuju na 300 hektara, neki na 400, a neki na 800 hektara. Koliko ja znam zahtevi za povraćaj se odnose na otprilike 100 hiljada hektara. Na osnovu procena, povraćaj zemljišta bi bio lak posao, ali je najveći problem to što još uvek nije promenjen deo zakona koji se odnosi na osiguranje mogućnosti zamene prvobitne nekretnine za neko drugo zemljište. Iste parcele se ne mogu vratiti, jer su promenjeni katastarski brojevi, ne postoji tehnička mogućnost za identifikaciju zemljišta, a ljudi nisu mogli nabaviti ove dokumente. Ali ako bi se zakon promenio, ljudi bi mogli dobiti zemljište iste veličine i istog kvaliteta kao što je bilo ono u njihovom posedu, samo na nekom drugom mestu. To bi pojednostavilo proces, ali državi se ne žuri sa tom promenom jer trenutno ima ogromne prihode od najamnine ovih zemljišta. U nekim slučajevima se ispostavilo da niko ne dobija za njih ništa, nego novac od rentiranja ide u neke privatne džepove. Radi se o ogromnim sumama. Pravna nesigurnost je odlična za one koji love u mutnom – objašnjava advokat.
Đerđ Bucko kaže da u slučaju da država ne omogući zamenu zemljišta i ukoliko pokuša ljudima da da neke bezvredne papire kao nadoknadu za oduzetu imovinu, postoji mogućnost da se zainteresovani obrate međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu. Advokat dodaje da je najgora mogućnost da država novčano nadoknadi oduzeto, jer materijalni okvir sa kojim Srbija raspolaže nije dovoljan ni za šta.
U slučaju poslovnih prostora i drugih nekretnina situacija je bolja. Bucko ima klijente kojima je imovina već vraćena. Ponekad se imovina vraća bivšim vlasnicima, ali je češći slučaj da imovinu dobiju njihovi naslednici.
- U toku je povraćaj stanova i zgrada, a poslovni prostori su dobili prioritet. Tu je naime situacija sređenija; država je zadržala veći deo ovih nekretnina, i sad ih izdaje tako da je tu prilično dobra evidencija. Sa stanovima je situacija komplikovanija; dosta njih je prodato, privatizovano, a ako je nešto dato nekome po nekom osnovu, to se više ne može oduzeti. Kada Agencija za povraćaj imovine donese odluku o povraćaju imovine onda sa tim dokumentom pravosnažni vlasnik mora da ode u katastar da se nekretnina prevede na njegovo ime, a sa nadležnima iz grada se mora dogovoriti o danu primopredaje nekretnine. Stari-novi vlasnik ima jedinu obavezu, a to je da tri godine ne podiže cenu najamnine nekretnine – objašnjava advokat.
Pogledaj vesti o: Restitucija, Subotica
