Izvor: B92, 06.Sep.2011, 16:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Restitucija: Ne svima i ne sve
Beograd -- Više od četiri milijarde evra na osnovu zakona o resttituciji biće vraćeno iz državnog u privatno vlasništvo, kaže Božidar Đeilić, potpredsendik Vlade Srbije.
Đelić je rekao da je uveren da budući zakon o restiticiji "pokazati efikasnost", navodeći da će taj proces voditi novoformirana agencija koju, prema procenam, ocekuje da obradi 150.000 predmeta.
"Namera nam je da veliki broj slučajeva bude rešen u naredne tri godine", istakao je potpredsenik >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srpske vlade i dodao da u restituciji
neće moći da učestvuju pripadnici okupatorskih snaga i njihovi naslednici i državljani zemalja koje to pravo nisu dali srpskim državljanima.
Đelić je naveo da nije prihvaćen predlog starih vlasnika da se u Predlog uvrsti supstitucija, odnosno zamenska restitucija. Prema rečima potpredsednika Vlade Srbije, supstitucija nije usvojena jer bi uvela proizvodljnost u postupku restitucije i otovrila mogućnost za korupciju.
Đelić je rekao da je jedno od unapređenje u predlogu zakona o restituciji to što su prošurene mogućnosti naturalne restitucije građevinskog i poljoprivrdnog zemljišta.
Vraćanje poljoprivrednog zemljišta je sada moguće i ukoliko se na njemu nalaze dugoročni zasada poput voćnjaka i vinograda, a precizirano je da se zemljište u okviru proizvodnih sistema ne vraća samo ako je taj sistem u funkciji i samo u meri koja je ekonomski opravdana, rekao je on.
Đelić je istakoa da je sužen izuzetak u vraćanju reprezentativnih objekata na one gde postoje ugovri sa stranim ambasadama, konzulatima, vojnim i trgovinskim predstavništvima.
Kako je naveo da će, prema predlogu samo će predsednik Republike, Narodna Skupština i Vlada Srbije moći da sačuvaju svoje reprezentativne objekte, posećajući da je ti ptrvobitno bilo predviđeno za sve reprezentativne objekte u vlasništvu države.
Potpredsednik srpske vlade je naveo da su finalnim predlogom u odnosu na početni nacrt poboljšani uslovi obeštećenja kroz državne obveznice i novac, da je ubrzan i pojeftinjen postupak vraćanja imovine, da je obezbeđenja jača zabrana otuđenja imovine.
"Za slučaj žrtava holokausta, koje nemaju žive naslednike, predvidjena je izgradjnja memorijalnog centra i osnivanje fonda koji će njim upravljati", rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Prednost će, kako je rekao, imati naturalna restutucija, dok će novčano obeštećenje biti primenjivano gde ne bude moguće vraćanje imovine.
Đelić je precizirao da je za novčanu nadoknadu predvodjeno dve milijarde evra, što je maksimum od šest odsto BDP i što je odobrio Medjunarodni monetarni fond (MMF). Obveznice će biti izdate 20150. godine i denominovane u evrima, sa kamatom od dva odsto, rekao je on i istakao da će obveznice biit izdate na 15 godina, a za osobe starije od sedamdeset godina obveznice će biti na pet godina.
Prema recima Đelića, rok isplate obveznica je ograničen i neće biti produžavan, a vlasnici koji dobiju rešenje o obeštećenju posle 2015. dobiće tada u novcu iznos glavice i kamate za period do trenutka donošenja rešenja.
Potpredsenik Vlade Srbije je rekao da i da je Predlogom zakona o restituciji maksimalno obeštećenje po vlasniku ogrančino na 500.000 evra.
Podsetio je da su Predlog zakona o restituciji uzvojene i izmene pratećeg Zakona o konfesionalnoj restituciji, kojima je je izjednačeno pravo crkava i verskih zajednica sa pravima gradjana i firmi.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je rekao da će zakonske izmene biti u redovnoj skupštinskoj proceduri i da očekuje da se na dnevnom redu paralamenta nadju 22. septembra, što bi omogućilo da zakoni stupe na snagu do sredine oktobra.
"Prvi put ćemo moći da odgovorimo na pitanje šta kome u Srbiji pripada", rekao je Đelić i dodao da se time ispunjava poslednji, ključni deo, reformskog programa da Srbija dobije status kandidata za za ulazak u Evropsku uniju.
Javna preduzeća će raspolagati samo imovinom koja im je potrebna
Javna preduzeća neće moći po automatizmu da preuzimaju imovinu koju sada koriste, nego će imati rok od dve godine da upišu imovinu koja im je potrebna za normalno funkcionisanje preduzeća, izjavio je danas potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.
Prema izloženim zakonskim rešenjima, u pojedinim slučajevima prenos javne svojine na druge oblike vlasti moguće je samo uz saglasnost osnivača, a povećani su i rokovi za tu procuderu.
"Ovaj zakon je najsnažnija poluga u restrukturiranju javnog sektora", poručio je Đelić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
• Privatizovana preduzeća će vratiti građevinsko zemljište ako ne konvertuju pravo korišćenja u pravo svojine u roku od 2 godine
• Neizgrađeno građevinsko zemljište se vraća ako se ne podnese zahtev za konverziju u roku od 2 meseca, a ne izvrši za 2 godine
• Korisnik poljoprivrednog zemljišta na kome postoje dugugodišnji zasadi moraće da plaća zakup vlasniku
• Poljoprivredno zemljište potrebno za upotrebu objekata koji su na njemu (kao što su sistemi za navodnjavanje), a koji su funkcionalni se ne vraća
• Ne vraćaju se samo nepokretnosti namenjene za reprezentativne potrebe Skupštine, predsednika i Vlade Srbije, a ne svi reprezenzazivni objekti
• Obveznice za obeštećenje biće u evrima, na 15 godina, dok je za starije od 70 godina taj rok 5 godina
• Maksimalno obeštećenje po bivšem vlasniku je 500.000 evra
• Zabranjeno raspolaganje imovinom koja se traži
On je objasnio na primeru ŽTP-a koje "će morati da objasni Republici" koju imovinu i za šta koristi, a ne da se upiše po automatizmu na sve.Time će se, kako je naglasio, osloboditi imovina koja će moći da se koristi u druge svrhe.
Usvojenim predlogom zakona o javnoj svojini, izmenjena je odredba da javno preduzeće ili društvo kapitala može slobodno raspolagati neizgradjenim gradjevinskim zemljištem, ukoliko mu je ono uneto u kapital.
Umesto toga ova preduzeća će moći da raspolažu zemljištem samo uz saglasnost osnivača. Takodje mreže komunalnih usluga se prepoznaju kao prirodni monopol i izuzimaju se iz vlasništva javnih komunalnih preduzeća.
U pomenutom zakonskom rešenju produženi su i rokovi za upis prava javne svojine Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa godinu dana na 10 godina, a takodje je uvedena i mogućenost zajedničkih ulaganja različitih nivoa vlasti uz raspodelu prihoda saglasno visini ulaganja.
Prethodnom odredbom zajednička ulaganja nisu bila moguća, rekao je Đelić.
Promenjena je i odredba kojom se kao prirodno bogatstvo tretiraju samo tekuće vode, pa se umesto toga sve vode kategorišu kao prirodno bogatstvo, kao i mineralne sirovine.
