Izvor: B92, 13.Dec.2010, 10:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Restitucija: Imovina draža od para

Beograd -- Vlasnici imovine oduzete nacionalizacijom neće pristati na finansijsku nadoknadu već žele povratak zemljišta koje je predmet 97 odsto odštetnih zahteva.

Srbija nije atraktivno mesto za strana ulaganja, a jedan od ključnih razloga je i nerešen status vlasništva imovine, oduzete još nakon Drugog svetskog rata.

Država nema evidenciju koliko nacionalizovane imovine je privatizovano, ni ideju kako obeštetiti stare vlasnike. I dok obećava povraćaj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << imovine, i dalje prodaje ono što je oteto.

U Mreži za restituciju kažu da ne pristaju na finansijsku nadoknadu. Koji su njihovi argumenti?

Ministarstvo na potezu

Od Slobodana Ilića, državnog sekretara Ministarstva finansija, već duže se očekuje podnošenje nacrta zakona Vladi. Ali taj potez izostaje. On tvrdi da će ovaj predlog nacrta proslediti Vladi početkom iduće, a da do kraja ove godine očekuje rešenje o ustavnosti Zakona o povraćaju crkvene imovine.

Potraživano šumsko zemljište predstavlja 3,24 odsto današnjeg državnog šumskog zemljišta. Građevinsko zemljište samo u Beogradu predstavlja 2,32 odsto državnog, poljoprivredno zemljište predstavlja nekih 66 odsto državnog.

„To govori sve, i koji model i kakvu restituciju očekujemo. A to je povratak u naturi", kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.

Imovina koju potražuju vlasnici nacionalizovane imovine delić je onoga što dražva ima, mnogo šta nije ni popisala, niti vodi urednu evidenciju. Ali ono što je douzeto je evidentirano. Pitanje je šta sa zgradama, fabrikama, magacinima koji danas više ne postoje?

„Zemljište uvek postoji, sem ako ga nisu poplavili Dunav ili Sava", kaže Antić.

Prema podacima kojima raspolaže Mreža za restituciju od 3.000 stanova, koliko potražuju stari vlasnici, najveći broj njih je u državnoj svojini. Za preostale stanove koji su sada u privatnoj svojini, država, smatraju stari vlasnici, treba da sagradi nove.

„To je i za državu jeftinije ako sama gradi na svom zemljištu. Pristajemo i na kompenzaciju u imovini, ali ne i u novcu. Ne želimo da restituciju plaćaju građani iz budžeta. Očekujemo da nam to vrati država iz imovine koja se vodi kao njena", izričit je on.

Kako dodaje, vlast želi da izbegne po svaku cenu restituciju, kako bi upravljala državnom imovinom kao u komunizmu sve dok ne ostvari krajnji cilj, pretvaranja u privatnu svojinu partijski povezanih i povlašćenih lica, apartičika i tajkuna.

Šta sa imovinom koja je privatizovana i kako je vratiti?

Srboljub Panić, pomoćnik direktora Direkcije za republičku imovinu, kaže da nacionalizovana imovina koja je prodata ne može biti restituisana.

Kuća Bojana Karića firmi u Holandiji

Mnogi pripadnici Miloševićevog režima žive i danas u nacionalizovanim, a potom privatizovanim vilama na elitnom naselju Dedinje. Jedna od takvih kuća pripada Mariji Milošević, ćerki bivšeg predsednika SR Jugoslavije, a mnoge od njih danas su u vlasništvu porodice Karić, koja sada pod pretnjom oduzimanja imovine zatire trag vlsništva. Tako je Bojan Karić, sin Bogoljuba Karića, preneo vlasništvo vile u Temišvarskoj 2 na Dedinju holandskoj firmi, kako bi, sumnja se, izbegao oduzimanje imovine povezane s njegovim ocem. Ta vila pripadala je predratnom ekonomisti Ljubomiru Saračeviću, predsedniku Izvozne banke. Ovaj porodični dom Saračevića od 500 kvadratnih metara konfiskovan je nakon Drugog svetskog rata. Zastupnici Saračevića vode spor sa Republičkim geodetskim zavodom za uknjižbu na njihovo ime.

„Ne možemo da sprovodimo novu nacionalizaciju da bismo obeštetili stare vlasnike. Kako će to pitanje biti rešeno, ne znam", kaže Panić.

Na pitanje da li je moguće da država ponudi obeštećenje kompenzacijom neke druge državne imovine, Panić odgovara da za to teoretski postoji mogućnost, ali da ne zna kakva će rešenja biti usvojena, jer je predlagač zakona Ministarstvo finansija.

U Ministarstvu finansija kažu da će odmah nakon odluke Ustavnog suda o vraćanju imovine crkvama javnosti biti predstavljen koncept denacionalizacije i da u slučaju da Ustavni sud donese odluku da je taj zakonski akt ustavan, rešenja iz Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama biće "relevantna za budući opšti zakon o denacionalizaciji”.

U suprotnom, država će biti, kako objašnjavaju, u prilici da bira hoće li naturalnu razmenu izabrati kao dominantni model obeštećenja bivših vlasnika, novčanu naknadu ili kombinaciju ta dva modela.

„Očigledan je pritisak izvršne vlasti na najvišu sudsku vlast, kako bi po svaku cenu ovaj zakon bio stavljen van snage. Očekujemo da će vlast izvršiti dodatni uticaj na Ustavni sud kako bi i Zakon o povraćaju poljoprivrednog zemljišta bio poništen, koji takođe predviđa vraćanje imovine u naturi", kaže Antić.

Tužbe se množe u Strazburu

Vlada očigledno igra igru nerava sa starim vlasnicima, dok se u međuvremenu njihove tužbe protiv države množe pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Taj sud još nije doneo niti presudu na tužbu za oduzimanje imovine, ali to ne znači da neće.

Nedavno je Sud u Strazburu doneo odluku o finansijskoj nadoknadi nacionalizovane imovine ili vraćanju u naturi porodici Marije Atanasije u Rumuniji. Bio je to pilot slučaj, na osnovu kojeg je sud doneo odluku da veliki broj sličnih zahteva reši odjednom po istom principu.

Svi predmeti na ovu temu stigli sa rumunskih adresa zamrznuti su, a Rumuniji je dat rok od 18 meseci da reši pitanje restititucije. Da li će ova istočnoevropska zemlja kao i do sada odugovlačiti s ovim pitanjem? Sumnjamo.

Nad odlukama Suda u Strazburu vodi se monitoring i njihovo sprovođenje nadgleda Savet Evrope. Nije se dogodilo da neka zemlja ne poštuje njegove naloge. S obzirom na dosadašnje manire Bukurešta vezane za ovo pitanje koje traje, moglo bi se očekivati da u tome ova bivša komunistička zemlja bude presedan, samo, da nije jednog detalja - Rumuniji je već zaprećeno izbacivanjem iz Saveta Evrope ukoliko ignoriše ovaj nalog.

Sud u Strazburu mogao bi da odigra odlučujuću odluku u rešavanju ovog pitanja po istom principu i u Srbiji, iako se ne zna tačan broj podnetih zahteva.

Nastavak na B92...