Izvor: Blic, 12.Jul.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reći ću Holanđanima da vas ne koče
Rabin Avraham Sutendorp
Srbija zaslužuje da bude članica Evropske unije i zato razumem negodovanje javnosti zbog stava Holandije koja je usporava na tom putu. Ali neki potezi srpskih vlasti ostavljaju loš utisak u Evropi, kao što je nedavna odluka da na konferenciji u Pragu ne podrži inicijativu za restituciju jevrejske imovine, kaže za „Blic" rabin Avraham Sutendorp, humanitarni aktivista svetskog glasa i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osnivač Zelenog krsta, koji je za svoje napore u izgradnji mira i unapređenju međuverskog dijaloga nagrađen pregrštom uglednih priznanja.
„Prvo što su me predstavnici lokalne jevrejske zajednice pitali kad sam došao u Beograd jeste da li mogu da pomognem da se holandske vlasti ubede da odustanu od kočenja Srbije na njenom putu ka EU. Jedan devedesetogodišnjak me je zamolio da prenesem tu poruku i ja ću to učiniti. Pokušaću da razgovaram s Maksimom Ferhagenom (ministrom spoljnih poslova Holandije), o kojem imam izuzetno visoko mišljenje", obećava rabin, koji je u Srbiji gost Veselina Jevrosimovića, vlasnika „Komtrejda".
On smatra da bi ulazak u Uniju, koja je, kako kaže, veoma uspešan projekat, mada nije idealan, otklonio brojne probleme Srbije, pa i nesporazume poput ovog s restitucijom imovine. „Nadam se da će lokalna jevrejska zajednica u neposrednoj komunikaciji s Vladom Srbije rešiti taj problem, jer je obema stranama to u interesu", ističe Sutendorp, koji dosledno i aktivno radi na jačanju dijaloga među verskim zajednicama. Dobitnik je zlatne medalje Međunarodnog saveta hrišćana i Jevreja i nagrade „Graditelji mira" od Alijanse za međunarodnu prevenciju i rešavanje sukoba, aktivno sarađuje s nobelovcem biskupom Dezomondom Tutuom i blizak je sa dalaj-lamom, liderom tibetanskih budista.
„Uz Savet bezbednosti treba formirati i Savet savesti u koji bi ušli ljudi od moralnog ugleda. Verski lideri imaju odgovornost da stvaraju atmosferu poverenja među pripadnicima različitih vera. Zlatna pravila – voli bližnjega svoga i ne čini drugima ono što ne bi želeo da čine tebi – imaju obavezujući element. Zato smo zajedno sa liderima drugih verskih zajednica počeli rad na Povelji za saosećanje, koja treba da bude potpisana 12. novembra u Amsterdamu, a želeo bih da ona tada bude pročitana i u Beogradu. Nameravamo da je potom prosledimo na sve relevantne adrese, uključujući evropske institucije", ističe Sutendorp.
Iz dugog iskustva rada na pomirenju Izraelaca i Palestinaca Sutendorp daje recept za Balkan. „Prošlost ne možemo promeniti, ali iz nje treba izvući pouke. Zato možemo promeniti budućnost. Najvažnija je izgradnja poverenja, a to se najbolje postiže ako nađemo mesto gde će oni koji su izgubili najrođenije moći da podele bol", kaže rabin. Svoje poruke o pomirenju redovno iznosi i na Svetskom forumu u Davosu, gde je ove godine učestvovao deveti put zaredom.
Sutendorp je uveren da su u savremenom svetu ekologija, socijalnoekonomska prava, ekonomska pravda, mir, nenasilje i demokratija međusobno povezani elementi.
Spasle ga suze gestapovca
Rabin Sutendorp kaže da je prva lekcija koju je naučio na početku života da kapija saosećanja nije nikad potpuno zaključana. „Kada sam se rodio 1943. u Amsterdamu, gestapovac je došao kod mog oca i gledajući u kolevku rekao: ’Šteta što je ovo jevrejsko dete’. Moj otac mu je uzvratio da je srećan što je jevrejsko dete jer, ma šta se desilo s njim, nikad neće odrasti kao sin ubice. Gestapovcu su se oči napunile suzama i pustio nas je da pobegnemo. Druga lekcija mog opstanka je da me je prihvatila i tokom rata odgajala Nemica, vatrena katolikinja, rizikujući time život svoj i svoje porodice. Ispričao sam to u maju u Jordanu Palestincu sa Sinaja, koji mi je otkrio da je kad mu je bilo tri godine izraelska vojska došla u njegovu kuću. Videvši da dolaze Izraelci, njegov otac je iskopao rupu i spustio ga u nju. Samo nekoliko trenutaka kasnije pao je pogođen izraelskim metkom. Podelili smo bol i time doprineli pomirenju dva naroda", kaže rabin.
