Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji fajront u „Poletu” posle 63 godine
Na izlozima čuvenog restorana u Kralja Milana, koji su sudski izvršitelji iselili 13. juna, ispisano je „Saračević” – prezime porodice kojoj je 2012. po osnovu restitucije vraćena zgrada u kojoj se nalazila kafana. – Zbog zapetljanih svojinskih odnosa čiji su se repovi vukli godinama restoran iseljen na neslavan način: uz sudske izvršitelje u pratnji policije
Poklonici kafanskog života posumnjali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su, pre tačno mesec dana, da je petak trinaesti zaista baksuzna kalendarska kombinacija. Posle 63 godine postojanja, u petak 13. juna zatvoren je „Polet”, kafana u Ulici kralja Milana.
Zapečaćeno je ugostiteljsko svetilište čuveno po ribljim specijalitetima i pristupačnim cenama, a zdanje u kojem se nalazilo vraćeno je naslednici predratnog vlasnika.
Inventar „Poleta” je iseljen. Na lokalu više nema imena firme. Izlozi su oblepljeni papirom. Na staklima dojučerašnjeg restorana rukom je ispisano „Saračević” – prezime porodice od koje je zgrada konfiskovana posle Drugog svetskog rata, a odlukom Agencije za restituciju avgusta 2012 – vraćena.
Iz „Poleta” su svakog Velikog petka iznošene friteze pune ribljih đakonija koje su prodavane prolaznicima ispred restorana
Zahtev za povraćaj imovine podnela je Milica Saračević, ćerka Ljubomira Saračevića (1879–1960), predratnog trgovca i bankara. Uprkos tome što su ga Nemci po okupaciji Jugoslavije uhapsili jer je dve godine ranije pomagao u prebacivanju pilota iz Češke i Poljske na područja koja nisu bila pod nacističkom čizmom, posle rata ga je socijalistička vlast optužila za privrednu saradnju s okupatorom.
Osuđen je na osam meseci prinudnog rada, a cela imovina mu je oduzeta. Tako piše u odluci o njegovoj rehabilitaciji iz 2007, kojom je otvoren put ka restituciji zgrade u Kralja Milana 31.
Sudski obrti oko vlasništva
Pre vraćanja zgrade Saračevićima, „Polet” je već bio u zapetljanim svojinskim odnosima čiji su se repovi vukli godinama i zbog njih je restoran iseljen na neslavan način: uz sudske izvršitelje u pratnji policije.
Glavni akteri te priče pune sudskih obrta su UP „Tri grozda”, koje je kafanom gazdovalo od osnivanja 1951. godine, i „Poslovni prostor” opštine Vračar.
Sve je počelo 1999, kada su se posle dobijenog sudskog spora protiv „Poslovnog prostora”, „Tri grozda” uknjižila kao većinski vlasnik „Poleta” nad 84 odsto lokala – pozivajući se na sopstvena ulaganja u restoran prethodnih decenija – dok su za preostalih 16 procenata počeli da plaćaju proporcionalno manji zakup. Presuda je ukinuta 2002, posle zahteva opštine Vračar za revizijom.
Slavni dani kafane na obodu Cvetnog trga (Foto Dokumentacija)
„Tri grozda” uzvraćaju žalbama i nastavljaju da plaćaju umanjenu kiriju iako im „Poslovni prostor” obračunava punu cenu zakupa. Prigovori ugostiteljskog lanca odbacuju se 2010. godine. Opština i zvanično dobija na korišćenje prostor koji je ponovo u vlasništvu Republike Srbije i nastoji da naplati zaostala potraživanja...
Sunovrat „Tri grozda”
„Tri grozda” su se u međuvremenu, 2006. godine, suočila sa katastrofalnom privatizacijom koja još čeka sudski epilog zbog tužbi o kriminalnim radnjama. Restorani ovog preduzeća od tada se uveliko rasprodaju i odlaze u nepovrat.
Pošto je ova firma ostala bez „Grgeča”, „Orača”, „Večitog mladoženje”, „Trandafilovića” i drugih, Milivoje Kovačević, tadašnji upravnik „Poleta”, osnovao je firmu „Lipovo” i sa „Tri grozda”, svojim dojučerašnjim poslodavcem, 2010. sklopio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.
– Račun „Tri grozda” je od 2010. blokiran. „Lipovo” je preuzelo njihove dugove za struju, telefon, grejanje i druge komunalije u „Poletu” i svih 13 radnika tog restorana kako ne bi ostali bez posla – navodi Kovačević.
Ovaj ugovor osporavaju u „Poslovnom prostoru”, jer su „Tri grozda” njime praktično dala prostor u podzakup, na šta nisu imali pravo, smatra Dragana Dobrosavljević, zamenica direktora „Poslovnog prostora”. Ona se poziva na presudu iz 2002. kojom je prvi put ukinuto vlasništvo tog ugostiteljskog preduzeća nad „Poletom”.
Opština Vračar 2011. godine odlučuje da iseli „Tri grozda” zbog neplaćanja zakupa i nudi „Lipovu” da nastavi s korišćenjem prostorija „Poleta” pod uslovom da namiri zaostale dugove tog ugostiteljskog lanca za kiriju. U to doba, restitucija se još ne pominje, a Milivoje Kovačević kaže da nije na to pristao jer nije mogao da plaća tuđa dugovanja.
„Lipovo” osporava iseljenje
Novembra 2011, opština raskida ugovor o zakupu i pokreće sudski proces protiv „Tri grozda”, koji je i dalje u toku. Kao umešač na strani lokalne samouprave tad se pojavljuje Milica Saračević, koja u međuvremenu zahteva povraćaj zgrade.
Na strani „Tri grozda”, kao umešač ulazi „Lipovo”. Januara 2013, kad je već odlučeno da zdanje bude vraćeno Milici Saračević, sud odlučuje u korist opštine, obavezujući „Tri grozda” da se isele.
Budući da je ova firma u međuvremenu, 2012. godine, otišla u stečaj, „Lipovo” je ostalo usamljeno u podnošenju žalbe o kojoj još nije odlučeno, pa Kovačević smatra da nije ni moglo da dođe do iseljenja, posebno što, kaže, nije ni dobio obaveštenje o izvršenju 13. juna.
Iz „Poslovnog prostora” uzvraćaju da je tog dana i advokat „Tri grozda” ozvaničio vraćanje prostora, dodajući kako dugovi tog preduzeća za zakup i osiguranje iznose blizu sto miliona dinara.
A novo ročište zakazano je za 16. jul...
Kafana sa 61 radnikom
Odmah po otvaranju, restoran „Polet” ušao je u sastav UP „Tri grozda”, takođe osnovanog 1951. godine. Bivši radnici tog preduzeća kažu da je kafana u tadašnjoj Ulici maršala Tita imala „podnaslov” – „Dalmatinski podrum” – i time mamila momke iz Dalmacije na odsluženju vojnog roka u JNA u Beogradu, koji su hrlili tamo na riblje specijalitete.
O prometu u srećna vremena svedoči to što je „Polet” ostvarivao polovinu prihoda od svih 63 objekata „Tri grozda”, a 1985. godine je imao čak 61 radnika. Kako bi riba i plodovi mora ostali sveži, ovaj lokal je držao u zakupu dve hladnjače – u Horgošu i Vršcu.
Kafanski abrovi svedoče da su posetioci koji ne bi naišli na slobodan sto u vreme ručka podmićivali konobare da im obezbede stolice.
„Polet” je u vreme socijalizma imao i svojevrsnu subverzivnu ulogu, jer su na Veliki petak ispred restorana iznošene friteze pune ribljih đakonija koje su prodavane prolaznicima.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 13/07/2014
