Izvor: Politika, 03.Okt.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema kolektivne krivice
Hrvatska i Slovenija u svojim zakonima o restituciji nemaju odredbe kojima isključuju pripadnike okupacionih snaga iz restitucije, dok su Češka i Letonija imale neka ograničenja
Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, odbacio je juče kritike Mađarske da nedavno usvojeni Zakon o vraćanju imovine i obeštećenju promoviše koncept kolektivne krivice i izrazio nadu da će kroz dalji dijalog sa tom zemljom i mađarskom manjinom u Srbiji taj nesporazum biti rešen.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Nastavićemo dijalog, pogotovu s mađarskom manjinom, i razjasniti da nema kolektivne krivice, ali oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga, bilo oni Srbi bilo neke druge nacionalnosti, nemaju pravo na restituciju–rekao je Đelić za Tanjug.
Visoki mađarski zvaničnici su u proteklih desetak dana u dva navrata kritikovali Beograd zbog usvajanja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, smatrajući da on diskriminiše mađarsku zajednicu koja živi u Vojvodini.
– Sve ćemo učiniti za Srbiju na njenom putu ka EU, ali smatramo da država koja kolektivno ukida nečija prava ne može da postane čak ni kandidat za prijem – rekao je Žolt Šemjen, potpredsednik mađarske vlade, tokom posete Subotici proteklog vikenda.
Đelić je naveo da Mađarska jeste izrazila nezadovoljstvo povodom Zakona o restituciji, ali da mu je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao da je to je bilateralno pitanje i da „ne treba da postane evropsko pitanje”.
– Mađarska je bila i dalje je snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država ili bar da ne bi trebalo –istakao je Đelić.
Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Zakon o restituciji donesen tek posle 11 godina jer je to „izuzetno delikatan korak”, koji „po prirodi stvari vraća u današnje vreme neke od najbolnijih momenata u našoj istoriji i istoriji sveta”.
– Trudili smo se da to bude momenat dodatnog istorijskog pomirenja i zato smo na zahtev mađarske manjine predložili amandman koji je trebalo dodatno da razjasni da niko ne treba da bude predmet kolektivne krivice – rekao je Đelić.
On je podsetio da je Srbija dokazala da je protiv koncepta kolektivne krivice i svojom podrškom Haškom tribunalu i da je ne jednom rekla da krivci treba da budu imenovani a ne da odgovornost snosi ceo narod.
– Amandman nažalost nije prošao u parlamentu pa smo ga povukli i ovaj tekst ni na koji način ne kaže ništa protiv ijedne grupe u našem društvu. Ako je neko bio pripadnik okupacionih snaga ne znači da je to bio ceo narod – to samo znači da Srbija nije zaboravila ko se borio protiv fašizma– objasnio je Đelić.
Što se tiče zakona, dodao je on, posle debate u parlamentu jasno je da ne postoji većina za promene zakona u tom pravcu u ovom sazivu parlamenta.
Kako piše u usvojenom zakonu, pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga koje su tada delovale na području Srbije.
Na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara vlada je prvo predložila, ali je potom povukla amandman po kome pravo na restituciju neće imati samo strani državljani, pripadnici okupacionih snaga.
Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kazao je da ova odredba uopšte nije bila nužna jer je mnogim pripadnicima okupacionih snaga oduzeta imovina kao posledica osude za zločine.
– Mađari su načelno u pravu, ali nije lepo da uslovljavaju kandidaturu. Ovakvom odredbom se zaista povređuju ljudska prava, jer ne može bilo ko da se kolektivno kažnjava. Ne možemo uvoditi sankcije, ako se ne utvrdi individualna odgovornost – smatra Stefanović.
On kaže da Hrvatska i Slovenija u svojim zakonima o restituciji nemaju odredbe kojima isključuju pripadnike okupacionih snaga iz restitucije, dok su Češka i Letonija imale neka ograničenja pri vraćanju oduzete imovine pripadnicima okupacionih snaga.
Na pitanje da li je pravično, ako je pravda jednaka za sve žitelje Evrope, što Mađarska „ništa nije učinila da Vojvođanima vrati imovinu u Bačkoj koja je pljačkana tokom mandata mađarskog regenta Mikloša Hortija u Drugom svetskom ratu” Stefanović je odgovorio:„To je stvar naše države, ona je mogla da podnese zahtev za naknadu ratne štete”.
M. U. A.
objavljeno: 04.10.2011.
