Izvor: B92, 06.Sep.2011, 02:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naslednici traže "pola Srbije"
Beograd -- Povratak oduzete imovine čekaju potomci bogatih porodica u Srbiji. Oni zahtevaju povratak velelepnih zdanja u centrima Beograda, Novog Sada, Subotice...
Javna rasprava o Zakonu o restituciji oživela je uverenje naslednika velikih nacionalizovanih poseda da će im imovina njihovih predaka uskoro biti vraćena.
Većina naslednika očekuje povratak imovine u naturi, a neki od njih planiraju da nastave >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poslove kojima su se bavili njihovi bogati preci.
"Kada mi država vrati plac pradede Vlade Mitića na Slaviji, gde je postavio temelje prve srpske robne kuće, pokušala bih da sa investitorima sagradim taj objekat i ostvarim njegov san", puna je planova Marija Nikolić, praunuka jednog od najvećih srpskih trgovaca.
Jedan od najvećih potražilaca oduzete imovine su naslednici članova Trgovačkog fonda, koji je osnovan 1903. u Beogradu kao osiguravajuće i investiciono društvo sa 3.200 članova i kapitalom od oko 300 miliona dinara. Njegovi članovi su bili najugledniji srpski industrijalci, bankari i trgovci, čija su porodična imena postala pojam srpskog biznisa - Spasić, Bajloni, Vajfert, Mitić, Veljković... Oni su bili najveći vlasnici fabrika, palata i vila u prestonici. Trgovački fond je kupio zemljište i sagradio Palatu Albanija, a potom podigao i zgradu Nolita, kao i još tri zdanja na Slaviji - gde je danas zgrada Narodne banke Srbije. Ova zdanja su oduzeta Trgovačkom fondu između 1958. i 1962. godine.
Vlada Mitić se kao trgovac doselio u Beograd iz Užica i zakupio kuću u Knez Mihailovoj ulici, koja je s vremenom dobila narodno ime „Mitićeva robna kuća", mada nije bila u vlasništvu porodice. Kako se Mitić bogatio, tako je ulagao u nekretnine.
Supruzi Leposavi u miraz je doneo zgradu sa 24 stana u Gospodar Jovanovoj ulici, a kupio je i plac na Slaviji i udario temelje prve srpske robne kuće. Međutim, rat je sprečio njeno podizanje. Danas ovaj Mitićev plac sa oko 31.000 kvadrata vredi oko 16 miliona evra.
"Komunisti su 1945. mog pradedu Vladu Mitića, kao narodnog neprijatelja koji je 'radio u vreme kada su Nemci bili u Beogradu', osudili na godinu dana prisilnog rada i oduzeli mu svu imovinu. Ostao mu je samo stan u kome je živela porodica Mitić sa još dva 'komunistička podstanara'", priča Marija Nikolić, inače beogradski trgovac.
U Srbiji i inostranstvu ima oko 3.300 naslednika najbogatijih srpskih porodica, koje su sve do 1944. godine držale gotovo polovinu srpske privrede. Njima je 1945, pod vidom borbe protiv buržoazije i saradnika okupatora, nacionalizovana sva imovina.
"Nikada nije napravljen popis te imovine bivših srpskih kapitalista", kaže Dragana Milovanović, osnivač Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava iz Beograda i naslednica imovine Dragomira Milovanovića, njenog dede koji je imao palatu i dve radnje u Nišu, kao i imovine bake Anđe Dimitrijević, koja je imala pola robne kuće u Nišu.
Hotele u Nišu traže članovi porodica Milenković, Spasović i Milovanović. U Smederevu najveći vlasnici nacionalizovane imovine su Zorka i Darko Marjanović, koji imaju tapije od poljoprivrednog kombinata Godomin. Čuvenu fabriku vina i vinjaka Rubin iz Kruševca potražuje naslednik Brana Marković. Mirče Kurtović bi, ukoliko bi mu država vratila posede u Mačvi, bio vlasnik zemlje gotovo polovine ovog regiona.
Pored hiljadu naslednika bogatih Beograđana, i stotinu uglednih Vojvođana čeka na povraćaj imovine. Među njima, najpoznatija je porodica Tanurdžić, čiji je potomak Nikola Tanurdžić iz Novog Sada predsednik Udruženja građana za povraćaj nacionalizovane imovine u Vojvodini. Ovoj porodici oduzeti su palata u centru Novog Sada, Zvezda film i još nekoliko zgrada u vojvođanskoj prestonici.
U Subotici naslednik Gabor Mikloš traži da mu se vrati fabrika bicikala Partizan. Subotički naslednici Vladimir Rajčić i Julijana Skenderović morali su oglasom u medijima da štite svoje vlasništvo nad mlinom Vagar i fabrikom Meteor da ne bi bili prodati.
"Kada je 1948. godine Srbija ukazom nacionalizovala imovinu uglednih trgovaca i lekara, u Vrnjačkoj Banji je oduzeto 27 hotela i pansiona. U međuvremenu, novi biznismeni su podizali privatne hotele i vile, a da starim vlasnicima njihove nisu vraćene. Tako i danas nekada najimućnije banjske porodice Janković, Vlahović, Brđević, Topličić i Sofirović čekaju da im država vrati otete hotele i pansione", kaže naslednica hotela Slađana Lazić i član odbora Lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava u Vrnjačkoj Banji.
Nema zamene otete imovine nekom drugom
Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija i šef radne grupe za izradu zakona o vraćanju imovine, kaže da će nacrt tog zakona biti usvojen na današnjoj vanrednoj sednici Vlade Srbije. On navodi da ni konačna verzija, uz naturalnu restituciju i finansijsko obeštećenje, nije predvidela i mogućnost supstitucije odnosno zamene oduzete nekom drugom imovinom.
BEZ SUPSTITUCIJE NEMA SMISLA
"Ako nema supstitucije, bar u delu koji se odnosi na zemljište, zakon o vraćanju imovine nema smisla. Mi ćemo pozvati građane Srbije da se usprotive takvim rešenjima i bilo kakvim izdvajanjima novca iz budžeta za restituciju, jer država ima dovoljno imovine za povraćaj u naturi i kroz supstituciju, a ne da opterećuje poreske obveznike", kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
Radna verzija Nacrta zakona prošla je javnu raspravu i u konačnoj verziji našlo se mnogo novina, ističe Radosavljević. Ono što je najvažnije, povećan je broj nepokretnosti koje će se ranijim vlasnicima vratiti u naturi.
"Kada je reč o rezidencijalnim objektima, predmet restitucije ne mogu biti samo ona zdanja koje koriste Vlada Srbije, predsednik i Skupština Srbije", objašnjava Radosavljević.
On dodaje da se "neće vraćati ni objekti koje sada koriste ambasade, ali to ne važi i za sve ostale zgrade koje su u nadležnosti Diposa. Takođe, može u naturi da se vrati imovina koja je predmet konverzije ako se taj postupak ne završi u zakonom predviđenom roku".
Radosavljević kaže da će i imovina koja je data u dugoročni zakup takođe biti predmet povraćaja u naturi, samo što će zakupac umesto državi kiriju plaćati novom-starom vlasniku. Isto važi i za poljoprivredno zemljište pod dugogodišnjim zasadima.
On naglašava da je za imovinu koja ne može da se vrati u naturi predviđeno milijardu evra, i to je finansijsko obeštećenje kroz obveznice koje će biti nominovane u evrima, a predviđena je i godišnja kamata od dva odsto.
Porodica Karađorđević ima pravo na obeštećenje, jer dvorski kompleks na Dedinju ni po konačnoj verziji Nacrta neće biti vraćen u naturi.
Pogledaj vesti o: Subotica
