Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Avg.2011, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mijatović: Minimalan obim naturalne restitucije

BEOGRAD -

Obim naturalne restitucije u Srbiji biće minimalan jer su najvrednije i najvažnije stvari već privatizovane i neće moći da se vrate, a slično je i sa finansijskom restitucijom, ocenio je danas direktor u Centru za liberalno demokratske studije Boško Mijatović.

"Bojim se da ovaj zakon neće ispuniti svrhu koja mu je načelno određena, a to je da ispravi istorijske nepravde od pre pola veka", kazao je Mijatović na okruglom stolu "Restitucija - prilog >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << javnoj raspravi o zakonu", u organizaciji Novinske agencije Tanjug.

Država je procenila da može da isplati 200 milijardi dinara u roku 24 godine, što nije velika svota, istakao je Mijatović.

On je dodao da se ne zna precizno kolika je vrednost nacionalizovane imovine, ali da je gruba procena da je dve milijarde evra desetak odsto ili čak manje.

Mijatović smatra da će biti vremena da se izdvoji veći iznos novca u naredne 24 godine, a kao zamerku finansijskom obeštećenju naveo je i to što je novčana suma fiksirana u zakonu kao limit, a ne pominje se inflacija koja može da je obezvredi.

Prema njegovim rečima, potrebno je korigovati inicijalnu sumu sa inflacijom, a i rate tokom 20 godina, kao i da bi u tekst Nacrta zakona dodao i kamatu kao deo tog obezvređenja.

Kao primedbe na predloženi Nacrt zakona o restituciji ovaj stručnjak je izneo i član 18 nacrta, odnosno rešenje da od restitucije bude izuzeto, kako je rekao, puno onoga što je nacionalizovano a što sada koristi država i "paradržavne organizacije iz oblasti nauke, kulture i zdravstva".

"Taj član može se protumačiti i kao način da država jeftino dođe do poslovnog prostora. Neće da vrati imovinu, ali će kroz finansijsko obeštećenje vratiti desetak procenata vrednosti i tako doći do jeftinog prostora", kazao je Mijatović.

On je naglasio da je zakonom trebalo bolje da se precizira način procene vrednosti imovine i vrednovanje preduzeća kao i metod procene vrednosti građevinskog zemljišta, jer je to najvažniji resurs danas.

Mijatović je ukazao i da je neophodno rešiti pitanje vraćanja imovine ljudima sa Kosova i Metohije.

Đelić: Restitucija na pravičan način

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je na okruglom stolu izjavio da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je usklađen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.

Đelić je podsetio da je vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.

Potpredsednik vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što po gabaritu prevazilazi ono što je urađeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.

Prema njegovim rečima, osnovni princip predviđen Nacrtom zakona jeste ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, zatim tako da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.

Đelić je istakao da će u svim slučajevima gde je to moguće, oduzeta imovina biti vraćena u naturi, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako ta imovina nije neizostavna za funkcionisanje države.

On je ukazao da je, u slučaju da vraćanje u naturi nije moguće, predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. godine sa rokom isplate do 20 godina, a, prema njegovim rečima, moguće je da će posle javne rasprave taj rok donekle biti skraćen.

Bivšim vlasnicima imovine pre toga biće isplaćena akontacija od 10 odsto procenjene vrednosti imovine do 10.000 evra po korisniku, a za korisnike socijalne pomoći akontacija će biti do 50 odsto procenjene vrednosti imovine, takođe, do 10.000 evra, dodao je Đelić.

On je napomenuo da je u mnogim zemljama u procesu restitucije bila predviđena maksimalna svota koju je moguće isplatiti korisniku po osnovu obeštećenja, pa je recimo, u Hrvatskoj to bilo pola miliona evra, ali u Srbiji za sada to nije određeno.

Đelić je naveo i da proces realne supstitucije u vraćanju oduzete imovine, odnosno u slučaju da nekome ne može da se vrati oduzeta kuća da mu se vrati neka druga, a ne obveznice, nije dao rezultate u drugim zemljama već je doveo do dugih procesa pravne neizvesnosti i problema.

Govoreći o vraćanju građevinskog zemljišta, on je podsetio na princip nezadiranja u legalno stečena prava i naveo da je u Nacrtu zakona predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali će Direkcija za restituciju moći da po službenoj dužnosti raskida te ugovore svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.

Antić: Sporan popis državne imovine

Predsednik Mreže za restituciju Mile Antić odbacio je primedbu da država više nema imovinu koju je moguće denacionalizovati, ali se složio da je "problematičan" popis državne imovine.

Antić je kazao da "ne stoji priča da je privatizacijom sve otišlo", navodeći, što se tiče građevinskog zemljišta, da su njegovi najveći korisnici javna preduzeća i povlašćeni pojedinci koji su u postupcima privatizacije uzurpirali to zemljište.

Prema njegovim recima, nije sporan popis imovine koju bivši vlasnici potražuju, već popis državne imovine, a kao primer naveo da je u Republičkoj direkciji za imovinu popisano 137.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a da stari vlasnici potražuju 300.000 hektara.

Predsednik Radne grupe za izradu zakona o restituciji Goran Radosavljević istakao je da će zakonom biti propisana obaveza vraćanja oduzete imovine, kao i da će se svima koji uzurpiraju ili imaju nameru da uzurpiraju zemljište to zabraniti jer će biti predmet restitucije.

Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, Radosavljević je naveo da je za državu relevantna evidencija Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, koja kaže da u Srbiji postoji blizu 400.000 hektara takvog zemljišta, koje će apsolutno biti predmet restitucije, osim u slučajevima koji su izuzeti zakonom.

Radosavljević je kazao da će još neke sugestije koje su se čule u dosadašnjoj javnoj raspravi biti prihvaćene, poput mogućnosti da država u nekoj meri apsorbuje troškove prijavljivanja za povraćaj imovine, poput administrativnih troškova, kao i u vezi institucije koja treba da se bavi restitucijom, poput primedbe da ona treba odmah da počne sa radom.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...