Izvor: Kurir, 23.Jun.2011, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MREŽA ZA RESTITUCIJU OD POVERENIKA TRAŽI POMOĆ
BEOGRAD - Predstavnici Mreže ze restituciju predali su danas povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću više od 100 žalbi zbog odbijanja velikog broja lokalnih samouprava i javnih preduzeća
BEOGRAD - Predstavnici Mreže ze restituciju predali su danas povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljubu Šabiću više >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << od 100 žalbi zbog odbijanja velikog broja lokalnih samouprava i javnih preduzeća da im dostave odgovore u vezi popisa državne imovine koju koriste.
Koordinator Mreže za restituciju Milivoje Antić rekao je novinarima da se Mreža odlučila na predaju žalbi povereniku zbog "ćutanja administracije" - lokalnih samouprava i javnih preduzeća o tome koju i koliku državnu imovinu koriste, kao i da li su je popisali.
"Neodgovornost i nepopisivanje imovine, iza čega se, sumnjamo, krije i zla namera da se prisvoji daleko od očiju javnosti tiče se ne samo nas koji smo zainteresovani za restituciju, već i građana koji se nalaze na teritorijama tih lokalnim samouprava", rekao je Antić.
I pored velikog broja opština i gradova, kao i javnih preduzeća koja nisu odgovorila, Antić je naveo da ima i nekoliko "svetlih primera" kao što su Narodna banka Srbije, gradovi Beograd, Pančevo i Stara Pazova, koji su ispunili svoje obaveze i dostavili informacije.
Prema njegovim rečima, mnogi su i do sada odgovarali tek nakon intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja, a iz informacija koje su dostavili neretko se može videti da popis imovine nisu ni sproveli ili su to "traljavo" uradili.
Atić je izdvojio primer "Elektroprivrede Srbije" kao velikog javnog preduzeća koje je odgovorilo da imovinu jos nije popisalo, ali i Autonomne pokrajine Vojvodine koja nije popisala desetine hiljade hektara vodoprivrednog, šumskog i poljoprivrednog zemljišta koje koriste javna preduzeća i ustanove, čiji je ona osnivač.
Za Mrežu za restituciju sporna je i najava državnih zvaničnika da bi se pre donošenja zakona o restituciji, koji bi definisao način vraćanja oduzete imovine starim vlasnicima, u parlamentu mogao usvojiti zakon o javnoj svojini.
Time bi se, smatra Antić, dala prednost lokalnim samoupravama i preduzećima koja već koriste državnu imovinu, a među kojom je, prema njegovim rečima, i veliki deo oduzete privatne imovine, što je za njih neprihvatljivo.
