Izvor: B92, 08.Jan.2015, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Licemerje Uprave za zemljište"
Udruženje građana za povraćaj oduzete imovine "Beograd" ocenilo je da je razlog za otežanu restituciju poljoprivrednog zemljišta odgovorna država.
Krivica je na državi, koja, kako navode, nije popisala to zemljište, a ne nepostojanje podatakao o tom zemljištu u Agenciji za restituciju, kako tvrdi Uprava za poljoprivredno zemljiste.
"Komentari Uprave za zemljište da Agencija za restituciju ne zna koje se sve zemljište potražuje u restituciji je u najmanju ruku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << licemerna", navodi se u saopštenju.
Direktor Agencije za restituciju Srbije Strahinja Sekulić izjavio je ranije da Vlada Srbije nije prihvatila izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine, kojima bi se otklonili problemi s restitucijom poljoprivrednog zemljišta. Kao glavnu prepreku vraćanju poljoprivrednog zemljišta, Sekulić je naveo problem nepotpune dokumentacije u katastru, kao i nesaradnju i opstrukciju Uprave za poljoprivredno zemljište.
Uprava za poljoprivredno zemljište negirala je navode Agencije za restituciju da se protivi vraćanju poljoprivrednog zemljišta u postupku restitucije. U Ministarstvu poljoprivrede je rečeno da Agencija za restituciju nema podatke o tome koje i koliko poljoprivrednog zemljišta treba da se vrati, koliko je tog zemljišta promenilo oblik i veličinu, a koliko zemljišta je u istom stanju zbog čega je restitucija otežana.
Udruženje ističe da je problem nepopisanog poljoprivrednog zemjišta proizvod nesavesnog, nedomaćinskog i neodgovornog ponašanja državnih institucija, ali i organizovanog izbegavanja obaveze popisa, kako bi povlašćene strukture imale višestruke koristi od raznih vidova zloupotreba.
Iz tog Udruženja podsećaju da je o lošoj evidenciji o nepokretnostima u vlasništvu države i "katastrofalnom stanju katastra nepokretnosti", govorio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, a Ministarstvo poljoprivrede je sredinom prošle godine potvrdilo da ne popisuje državno zemljište kojim gazduje i od koga ubire prihode od zakupa.
U Udruženju ističu da su o tome nedavno obavestili i sve članove Koordinacionog tela za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.
Oni navode da je očigledno da su "postojeće zakonodavstvo, kao i institucije zadužene za popis javne svojine, nedovoljne i ne rade svoj posao, ali i obesmišljavaju sav trud i uspeh koji se postiže uštedama novca".
"Samo dva, od desetina hiljada zvaničnih i nespornih korisnika državne imovine (JP Srbijašume i Ministarstvo poljoprivrede i zašite životne sredine), koji zajedno koriste više od 1,5 miliona hektara šuma i poljoprivrednog zemljišta ne vode ni evidenciju, niti obaveštavaju nadležne državne organe", piše u saopštenju.
Podseća se i da su sva ministarstva, svi državni organi i organizacije, lokalne samouprave, ostala javna preduzeća (njih 718 u Srbiji), ali i privredna društva, kao i drugi korisnici državne, odnosno javne svojine, dužni da od 1996. godine prijave državnu imovinu koju koriste.
Iz Udruženja pitaju kako očekivati da državnu imovinu koju koriste prijave preduzeća kao što su Luka Beograd, BIP, PKB, Imlek i hiljade drugih, ako to ne čine najveći korisnici.
