Izvor: Večernje novosti, 09.Jun.2014, 23:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kralj dao, komunisti uzeli

UDRUŽENjE ratnih dobrovoljaca 1912-1918. i njihovih potomaka i poštovalaca podneće ove nedelje Skupštini Srbije i Vladi zahtev za izmene Zakona o restituciji, kojima bi u povraćaj oranica bili uključeni i potomci zaslužnih boraca iz balkanskih i Velikog rata, koje je kralj svojevremeno nagradio zemljom. Ove njive ratnici su dobili Zakonom o dobrovoljcima, u novembru 1928, kao zahvalnost za nepokolebljivu hrabrost pokazanu u Prvom svetskom ratu. U dokumentima o zemlji koju naslednici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << podnose Udruženju svi se vode kao suposednici, koji nisu uspeli da stupe u svoje njive nikada zbog početka aprilskog rata 1941. - U Udruženje je stiglo 997 zahteva naslednika dobrovoljaca za povraćaj zemlje - kaže Mihajlo Jovanović iz Udruženja ratnih dobrovoljaca. On objašnjava da 2.413 njih nikada nije ušlo u posed onoga što im je dodeljeno, dok je njih 11.500 pristalo, 1938. godine, da dobije obveznice umesto zemlje. Obveznice je trebalo da budu isplaćene do 1965. To se, naravno, nikad nije desilo, a oko 9.000 njih nije dobilo nijednu obveznicu, ni dinara! Hronologija događaja pokazuje da je između dva rata 26.341 doborovoljačko domaćinstvo postalo vlasnik 137.972 hektara obradive površine. Od toga je 2.413 njih trebalo da dobije oranice u Pančevačkom ritu.TRAŽE NEKRETNINE NA VRAČARU UDRUŽENjE ratnih dobrovoljaca 1912-1918. tražilo je od Agencije za restituciju i vraćanje nekadašnjeg doma u Molerovoj 24, u Beogradu, zatim placa od 1.600 kvadrata u Ulici majora Ilića 3, kod Palilulske pijace, i zgrade u Šumadijskoj 5, u Novom Sadu. Odluke se još čekaju. Oko 8.000 nije dobilo ništa, a pokazalo je želju. Od toga, 4.000 je tražilo obveznice, a 4.000 je ostalo potpuno nepodmireno. Trećina su bili ustanici koji su učestvovali u četničkim akcijama i Nevesinjskom ustanku. Suštinski, bez zemlje ostaju skoro svi posle 1946. kada je Ministarstvo poljoprivrede ustupilo Izvršnom narodnom odboru Beograda da organizuje poljoprivredno dobro na ustupljenom kompleksu, koji će biti glavni snabdevač Beograda hranom (budući PKB). Od ideje da se odnosi sa bivšim dobrovoljcima regulišu ubrzo se odustalo, a, prema rečima Jovanovića, već u februaru 1947. MUP je zabranio rad Savezu ratnih dobrovoljava iz oslobodilačkih ratova 1914-1918. Imovina udruženja se konfiskuje u korist države. - Mada je Udruženje obnovljeno 1969. zahvaljujući Branku Pešiću i akademiku Radivoju Kašaninu, ostali smo bez svega, novca, zgrada, pa i arhive o 43.000 dobrovoljaca. Nekoliko puta smo se MUP obraćali u vezi sa tim, ali smo ostali bez odgovora - kaže Jovanović. Naslednici dobrovoljaca ne žele njive sa kojih se snabdeva Beograd hranom, ali veruju da je moralni dug države prema njihovim precima da im da zemljište odgovarajuće veličine i kvaliteta.

Nastavak na Večernje novosti...