Izvor: RTS, 22.Apr.2011, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak do zakona o restituciji
Ocenom Ustavnog suda da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama ustavan, pala je i poslednja prepreka za usvajanje zakona o restituciji. U ministarstvu finansija kažu da će predlog zakona, koji je uslov za sticanje statusa kandidata, biti gotov do kraja maja.
Kako zakon o vraćanju imovine crkvama nije protiv ustava, oko 140 hiljada gradjana očekuje da se i njima po istom modelu vrati imovina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oduzeta posle drugog svetskog rata. Na primer ako je nekom oduzet stan da mu se vrati isti ili sličan, dok je novčana naknada samo poslednja mogućnost.
Mile Antić iz Mreže za restituciju kaže da se od Vlade traži zabrana raspolaganja oduzetom imovinom. Prema njegovim rečima, to udruženje je podsetilo Vladu da postoje predozi zakona o vraćanju imovine prvenstveno u naturi jer je ona najlogičniji i najizvodljivija.
"Država sa izuzetkom poljoprivrednog zemljišta ima bar 20 puta više zemlje nego što se potražuje", kaže Antić.
Autor jednog od predloga zakona o restituciji Milan Parivodić kaže da nema razloga za odlaganje.
"Ako je neko ukrao novčanik u autobusu br. 16, treba odmah da vrati ne može da kaže neću da vratim nego ću ti vratiti nočanik za 6 godina jer mi trebaju pare koje sam ti ukrao, kad može da se vrati u naturi treba odmah, odloženo može da se razgovara o isplati finansijskog dela kompenzacije za ono što ne može da se vrati", objašnjava Parivodić.
Problem je što je proteklih godina veliki deo oduzete imovine, poput građevinskog zemljišta, dobio nove vlasnike. Ta imovina neće moći da se vrati u naturi već, na primer, izdavanjem obveznica, za koje će morati da se obezbedi veliki novac.
Ekonomista Mahmut Bušatlija kaže da bi, prema grubim procenama, neposredni trošak bio 18 milijardi evra plus finansiranje u jednom dužem periodu od 20 -30 godina.
"To bi izašlo na 30 milijardi, a taj proces vuče za sobom javni dug, odnosno prebacivanje troška te restitucije na građane", kaže Bušatlija.
Sve zemlje u regionu već godinama imaju Zakon o restituciji. Međutim daleko su od kraja posla.
Rumuni su, na primer, od 1996. godine tri puta menjali zakon, poslednjim su se vratili na početak - polovinu vraćene imovine ponovo su nacionalizovali, da bi ispravili greške.
