Izvor: RTS, 02.Okt.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Govorite li vavilonski?
Klasični filolozi iz desetak zemalja, okupljeni oko restitucije vavilonskog jezika, uspeli su da naprave nekoliko audio zapisa na tom jeziku, koje su postavili na vebsajt. Vavilonski je prestao da se koristi u prvom veku nove ere i dešifrovan je u 19. veku.
Jezik na kojem je napisan "Ep o Gilgamešu" i kojim je govorio kralj Hamurabije, ne koristi već 2.000 godina, ali može da se čuje na internetu, zahvaljujući audio-zapisima vavilonskih epova i pesama.
Naučnici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << širom sveta prikupili su materijal na vavilonskom jeziku i učinili ga dostupnim na ovaj način u nastojanju da pomognu stručnjacima i široj javnosti da čuju kako je zvučao jezik starog Bliskog istoka, javio je AP.
Istorijski i etnički, Vavilon je bio proizvod ujedinjavanja Akađana i Sumeraca. Njihovo stapanje stvrilo je vavilonski tip kulture i države, u kome se akadsko-semitska loza pokazala dominantnom. Njihovo ratovanje završilo pobedom Akada i osnivanjem Vavilona, prestonice donje Mesopotamije.
Na njegom početku je moćni Hamurabije (2123-2081. god. pre. n. e.), vladar i zakonodavc. Najveću moć grad doživljava u vreme kralja Nabukodonosora.
Otac istorije Herodot opisuje Vavilon kao najveći grad starog sveta. Više puta je pokoravan i rušen.
Ostalo je zabeleženo da je Aleksanadar Makedonski, Vavilon smatrao najlepšim gradom onadašnjeg sveta. Delimično po njegovom uzoru, napravio je Aleksandriju i uveo stil u umetnosti poznat kao Helenizam.
Istraživač sa Univerziteta u Kembridžu dr Martin Vortington kaže da je vavilonski jezik "pomalo nalik mešavini arapskog i italijanskog".
Nosioci projekta su desetak stručnjaka iz nekoliko zemalja koji su na jedan vebsajt do sada postavili oko 30 audio-zapisa u trajanju od po nekoliko minuta, među kojima su delovi iz "Epa o Gilgamešu" i "Hamurabijevog zakona", jednog od najstarijih zakona na svetu.
Profesor klasičnih jezika sa Univerziteta u Bafalu, u saveznoj američkoj državi Njujork, Rodžer Vudard istakao je da bi ovaj projekat mogao da pomogne da se znanje o vavilonskom jeziku sačuva.
U Vavilonu, jednoj od prvih svetskih civilizacija, stvorena su neka od najranijih književnih dela.
Vavilonski, zapisan na glinenim tablicama u formi klinastog pisma, vekovima je bio dominantan jezik na Bliskom istoku dok ga postepeno nije zamenio aramejski. Jezik je potpuno nestao iz upotrebe u prvom veku nove ere, a dešifrovan je tek u 19. veku.
