Izvor: B92, 30.Avg.2011, 05:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država vraća oteto, ali u dinarima
Beograd -- Srbija će narednog meseca najverovatnije dobiti zakon o restituciji imovine nacionalizovane posle 1945, ali naslednici imaju malo razloga za radost.
Ne smo što je država odlučila da iz zakona izbaci supstituciju, odnosno mogućnost da se umesto oduzete, vlasnicima vrati neka druga ekvivalentna imovina kada naturalna restitucija nije moguća, što je bio njihov glavni zahtev, već će država u takvim slučajevima vlasnicima podeliti obveznice, koje će biti denominovane >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u dinarima.
Stručnjaci smatraju da će ovakva restitucija u svakom slučaju ići na štetu vlasnika, ali će bar država biti zadovoljna, jer će napokon uspeti da sprovede dinarizaciju, koja joj je do sada izmicala, pošto ni građani ni bankari nemaju poverenja u stabilnost domaće valute.
Antić: Obveznice nas ne zanimaju
Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, kaže da naslednike starih vlasnika obveznice uopšte ne zanimaju, pošto je njihov cilj da dobiju imovinu koja im je oduzeta ili drugu imovinu u zamenu. "To što neko misli da će narod koji je realno prihvatio da plaća staru deviznu štednju, sada to isto prihvatiti i sa restitucijom, to je drugo. Naši članovi mogu tačno prstom da pokažu na imovinu koju potražuju, a polako ih edukujemo da pokažu i na neku drugu imovinu, ako ne može da im se vrati ona koja im je ranije pripadala", kaže Antić, dodajući da nije tačno da supstitucija ne može da se sprovede i kao primer navodi to da različiti državni organi međusobno sasvim regularno menjaju jednu imovinu za drugu, što bi trebalo dozvoliti i građanima, koji potražuju nacionalizovane nekretnine.
Stari vlasnici, kojima je inače novčano obeštećenje najmanje poželjan oblik restitucije, dobijanjem dinarskih obveznica biće stavljeni u podređen položaj u odnosu na držaoce stare devizne štednje, koji su dobili obveznice indeksirane u evrima. Iako će potraživanje iz restitucije biti indeksirano inflacijom, to je vlasnicima slaba uteha, kada pogledaju kretanje dinara u poslednjih par godina.
Naime, domaća valuta je redovno depresirala više u odnosu na evro, nego što je bila stopa inflacije u Srbiji, što znači da će, ako se takav trend nastavi, vlasnici od momenta dobijanja obveznica do momenta njihove naplate biti na realnom gubitku, posmatrano u evrima.
Ovo je tim pre značajno, kada se zna da se cene nekretnina u Srbiji i dalje određuju u evrima i da se to neće skoro promeniti, što znači da, pod uslovom da sve ostalo bude isto, za 20 godina, kada obveznice dospeju za naplatu, vlasnici neće moći da za dobijeni novac kupe nekretninu, čija vrednost odgovara vrednosti stana ili zemljišta koje im je oduzeto.
"Vlasnici će definitivno biti oštećeni samom procenom vrednosti oduzetih nepokretnosti, pa ako zbog dinarskih obveznica dođe do dodatnog zakidanja, to neće u značajnijoj meri uticati na konačan iznos. Ali, veći problem je neizvesnost u pogledu sposobnosti države da isplaćuje te obaveze. Ako u Srbiji bude visoka inflacija, vlasnicima ne bi pomogle ni obveznice emitovane u evrima, jer država neće moći da ih isplaćuje", smatra Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, dodajući da je sa stanovišta države i Narodne banke Srbije emisija dinarskih hartija pozitivna, zato što je na liniji sa proklamovanim ciljem dinarizacije u Srbiji.
Sa makroekonomske tačke gledišta, obeštećenje preko dugoročnih obveznica je poželjno i zato što se na taj način težina ukupnog duga za restituciju raspoređuje na čitav niz godina, što će olakšati isplatu obaveza. Državi pogoduje i to što je kao datum za početak emisije ovih hartija odabrana 2014. godina, pošto poslednje obveznice stare devizne štednje stižu na naplatu sredinom 2016. godine. Tako će državi biti povećan dug zbog obaveza po osnovu restitucije, ali će joj pasti dug po prestanku obaveza za isplatu stare devizne štednje, što će olakšati ovaj teret.
Tokom prošle godine, Srbija je za staru deviznu štednju izdvojila 154,14 miliona evra, što je ugrubo nekih 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Budući da je Nacrtom zakona o vraćanju oduzete imovine predviđeno dospeće budućih obveznica u roku od 20 godina i maksimalni iznos ukupnog obeštećenja od dve milijarde evra, što znači da će godišnje opterećenje biti oko 0,25 odsto BDP-a, što je značajno manje nego što država danas daje za staru deviznu štednju.
