Izvor: B92, 03.Okt.2011, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đelić: Ne diskriminišemo Mađare
Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić odbacio je kritike Mađarske da nedavno usvojeni Zakon o restituciji promoviše koncept kolektivne krivice.
Đelić je izrazio nadu da će kroz dalji dijalog sa tom zemljom i mađarskom manjinom u Srbiji taj nesporazum biti rešen.
"Nastavićemo dijalog, pogotovu s mađarskom manjinom, i razjasniti da nema kolektivne krivice, ali oni koji su bili pripadnici >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okupacionih snaga, bili oni Srbi ili neke druge nacionalnosti, nemaju pravo na restituciju", rekao je Đelić.
Visoki mađarski zvaničnici su, u proteklih desetak dana u dva navrata kritikovali Beograd zbog usvajanja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, a zakon je tokom posete Subotici proteklog vikenda kritikovao potpredsednik mađarske vlade Žolt Šemjen.
Kako piše u usvojenom zakonu, pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga koje su tada delovale na području Srbije. Na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara Vlada je prvo bila predložila, ali je potom povukla amandman po kome pravo na restituciju neće imati samo strani državljani okupacionih snaga.
"Sve ćemo učiniti za Srbiju na njenom putu ka EU, ali smatramo da država koja kolektivno ukida nečija prava ne može da postane čak ni kandidat za prijem", rekao je on.
Đelić je naveo da Mađarska jeste izrazila nezadovoljstvo povodom Zakona o restituciji, ali da mu je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao da je to je bilateralno pitanje i da "ne treba da postane evropsko pitanje".
"Mađarska je bila i dalje je snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država, ili bar da ne bi trebalo", istakao je potpredsednik Vlade.
Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Zakon o restituciji donet tek posle 11 godina jer je to "izuzetno delikatan korak", koji "po prirodi stvari vraća u današnje vreme neke od najbolnijih momenata u našoj istoriji i istoriji sveta".
"Trudili smo se da to bude momenat dodatnog istorijskog pomirenja i zato smo (Vlada) na zahtev madjarske manjine predložili amandman koji je trebalo dodatno da razjasni da niko ne treba da bude predmet kolektivne krivice", rekao je Đelić.
On je podsetio da je Srbija dokazala da je protiv koncepta kolektivne krivice i svojom podrškom Haškom tribunalu i da je ne jednom rekla da krivci treba da budu imenovani a ne da odgovornost snosi ceo narod.
"Amandman na žalost nije prošao u parlamentu pa smo ga povukli i ovaj tekst ni na koji način ne kaže ništa protiv ijedne grupe u našem društvu. Ako je neko bio pripadnik okupacionih snaga ne znači da je to bio ceo narod - to samo znači da Srbija nije zaboravila ko se borio protiv fašizma", objasnio je Đelić.
Što se tiče zakona, dodao je on, posle debate u parlamentu jasno je da ne postoji većina za promene zakona u tom pravcu u ovom sazivu parlamenta.
SVM traži ocenu ustavnosti
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) podneće Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koja, po njima, predstavlja potvrđivanje principa kolektivne odgovornosti.
U saopštenju koje je potpisao predsednik SVM Ištvan Pastor navodi se da je predsedništvo stranke odlučilo da poslanici SVM Ustavnom sudu podnesu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage te zakonske odredbe.
"Ubeđeni smo, da zakon, ignorisanjem načela individualne odgovornosti, krši više odredaba Ustava, i u suprotnosti je sa osnovnim vrednostima Evropske unije", navodi ta stranka uz žaljenje što je predsednik Srbije Boris Tadić doneo ukaz o proglašenju Zakona koji stupa na snagu 6. oktobra.
Pravo na povraćaj imovine, naime, neće imati pripadnici okupacionih snaga.
