Izvor: B92, 22.Jul.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crkva privilegovana restitucijom
Beograd -- Zakonom o restituciji neće postojati mogućnost zamenske restitucije, odnosno vraćanje neke druge imovine umesto oduzete, što je povoljnost koja je data crkvama.
Prema rečima profesora Vladimira Vodinelića usvajanje zakona koji ne predviđa zamenu imovine predstavlja diskriminaciju građana u odnosu na crkvu.
Vodinelić dodaje da, iako nijedna diskriminacija nije pravno nedopuštena, u ovom slučaju, on ne vidi nikakav razlog koji bi je učinio pravno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << održivom.
On navodi da se u ovom slučaju u istom položaju nalaze svi oni kojima je imovina oduzeta iz ideoloških razloga, bilo da se radi o crkvama, građanima, preduzetnicima, zadrugama ili drugim licima.
Međutim, ako se na jedne primenjuje jedan režim, a na druge drugi, onda za to mora postojati objektivan i razuman razlog, objasnio je Vidinelić.
Na argument vlasti da za zamensko ili puno finansijsko obeštećenje građana jednostavno nema dovoljno imovine i novca, Vodinelić odgovara stavom da se u tom slučaju tretman crkvene imovine ubuduće mora izjednačiti sa tretmanom imovine ostalih vlasnika, čime bi se otklonila diskriminacija.
Prema njegovim rečima, činjenica da država nema novca se mora uvažiti „jer ako novca nema, onda ga nema" i to predstavlja objektivan razlog da se restitucija ne izvrši u punom iznosu.
Mahmut Bušatlija ističe da niko do sada nije ni pomenuo obeštećivanje Jevreja i antifašista kojima je kolaboracionistička vlada oduzimala imovinu do 1945. godine, a razvijene evropske zemlje su upravo njima vraćale imovinu.
Ekonomista Miladin Kovačević koji je sa arhitektom Mahmutom Bušatlijom uradio analizu mogućeg obima finansijskog obeštećenja smatra da predlog po kojem bi se kombinovalo naturalno obeštećenje sa delimičnim finansijskim nije dobar put.
Bušatlija smatra da bi država za obeštećenje u punom iznosu morala da izdvoji minimum 30 milijardi evra, ako se u obzir uzmu i zahtevi za povraćajem imovine oduzete u periodu od 1941. do 1945. godine i ako se uračunaju kamate i drugi troškovi finansiranja tih isplata.
"Troškovi samih zahteva su prema našim proračunima oko 12 milijardi evra, ali ako se dodaju troškovi za kamate na obveznice sa rokom dospeća od 20 godina, kao i troškovi srednjoročnih kredita koji će morati da budu uzeti kada te obveznice stignu na naplatu, jer država ni tada neće imati toliko sopstvenog novca na raspolaganju, onda troškovi skaču na 30 milijardi, a to je nešto o čemu niko do sada nije razmišljao” , kaže Bušatlija.
On navodi da za razliku od ostalih istočnoevropskih zemalja, koje nisu prodavale nacionalizovanu imovinu, u Srbiji je komunizam bio praćen privatizacijom, koja je u poslednjih 10 godina ubrzana, zbog čega mi nemamo osnov iz koga možemo da napravimo dobru restituciju. Uz to, ne postoji ni registar javne imovine, tako da niko ne zna zapravo koliko i koje imovine država ima u svom vlasništvu.
