Izvor: RTS, 04.Dec.2010, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekanje na restituciju
Srbija je među retkim postkomunističkim zemaljama koje nisu donele Zakon o restituciji. Vraćanje oduzete imovine važno je i za članstvo u Uniji. Država treba da vrati više od polovine plodnih njiva u Srbiji, tri odsto šuma, dva odsto građevinskog zemljišta u Beogradu i 3.000 stanova.
Više od polovine plodnih njiva u Srbiji, oko tri odsto šuma, dva odsto građevinskog zemljišta u Beogradu i 3.000 stanova država treba da vrati vlasnicima. Tim podacima "Mreža >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za restituciju" kritikuje svaku ideju o novčanoj naknadi koja bi zamenila naturalno vraćanje imovine.
"To su podaci zvanični koji jesu objavljeni i koji su zvanični podaci državnih organa, međutim predstavnici vlasti pokušavaju da te podatke ili sakriju ili da ih potpuno pogrešno predstave, potpuno je neosnovano svoditi čitav postupak restitucije isključivo na obeštećenje to jest javni dug što je potpuno nepotrebno", kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić, koji je i pisao akte o restituciji, tvrdi da je za državu najbolji i najjeftiniji naturalni model vraćanja imovine.
"Koji je sad to rezon da država podiže novi javni dug, da zadužuje neke buduće generacije, da bivši vlasnici budu potpuno nezadovoljni, jer ta suma sigurno neće biti proporcionalna ni blizu, tako da neće predstavljati obeštećenje, a da ima gomilu imovine koju i ovako ne ume da koristi", navodi Milan Parivodić, član Saveta za evropske integracije.
U iščekivanju stava Ustavnog suda
U Ministarstvu finansija sve što mogu da kažu o restituciji jeste da se Zakon o tome uveliko piše. Čekaju konačni stav Ustavnog suda o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama.
"Ukoliko Ustavni sud naprotiv kaže da ovaj zakon nije ustavan Srbija i sama Vlada biće u mogućnosti da donese odluku u smislu da nađe legalno prihvatljiv koncept koji je istovremeno odgovara ekonomsko finansijskom potencijalu zemlje", kaže Slobodan Ilić državni sekretar Ministarstva finansija.
U beogradskoj Kancelariji Saveta Evrope upozoravaju da svako slovo budućeg zakona mora biti primenjeno, kako Srbija ne bi zapala u sporove sa građanima pred sudom u Strazburu.
"To svakako može da se dogodi samo treba voditi računa kakav se zakon donosi, koji stepen obeštećenja treba primeniti, da to što se donese bude u praksi i ostvareno. To je najvažnije", ističe Vladan Joksimović iz Kancelarije Saveta Evrope, Beograd.
I dok građani traže da im se vrati imovina, država smišlja načine da obešteti građane i tako ispuni jedan od uslova Brisela, statistika je neumoljiva: više poljoprivrednog zemljišta građanima je vraćeno u vreme vladavine Slobodana Miloševića, nego što su to učinile sve vlade od petooktobarskih promena.
