Izvor: B92, 27.Jul.2008, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući Zakon o restituciji
Beograd -- Srbija je jedina zemlja u istočnoj Evropi koja još nema zakon o vraćanju imovine oduzete posle Drugog svetskog rata.
U Ministarstvu finasija kažu da ovaj akt nigde nije bilo lako doneti, jer se odnosi ne samo na one koji očekuju povratak nacionalizovane imovine već i na kompletan budžet. Istovremeno Mreža za restituciju tvrdi da je priča o fantastičnom iznosu koji bi država trebalo da predvidi za obeštećenje starih vlasnika preuveličana, kako bi se kroz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << restituciju odložio proces privatizacije.
U saradnji sa Direkcijom za imovinu, Mreža za restituciju korigovala je bazu podataka prijavljene nacionalizovane imovine na osnovu koje stari vlasnici sada potražuju samo petinu od svega što je oduzeto.
Koordinator mreže za restituciju Mile Antić tvrdi da to znaci da za novu vladu donošenje zakona o restituciji uopšte više nije težak posao i da nema razloga za odugovlačenje.
"Ova startna analiza, a verujem da će i korekcija to uvećati, pokazuje da oni fantastični iznosi od 4 milijarde dolara u narednih 20 godina, da su potpuno nerealni i da radi o daleko manjem iznosu koji će biti neophodan za isplatu", kaže Antić.
Bivši ministar i predlagač Zakona o restituciji Milan Parivodić objašnjava da je borba za njegovo donošenje posle 2000. u Srbiji uglavom bila deklarativna.
Nacrt nikada nije prošao Koštuničinu vladu, mada je bio uslovno podržan jer u srpskom poltičkom establišmentu i dalje ima velikih otpora. Kako je i sam upravljao finansijama Srbije, on tvrdi da država može da podnese godišnje izdvajanje od 200 miliona evra za obeštećenje starih vlasnika .
"Po tom nacrtu je predviđeno da maksimalna sredstva koja će država za obeštećenje snositi su 4 milijarde. Međutim, realno je da će to biti znatno manja suma, jer kao što vidim Mreža za restituciju kao referentna organizacija govori o ciframa koje su ispod 2 milijarde. Po mojim procenama, reč je o najviše 2-2,5 milijarde i to bi bio maksimum koji bi se vraćao raspodeljeno na 20 godina što bi se isplaćivalo kroz obveznice. Mislim da bi to bio teret koji bi bio podnošljiv za budžet, to govorim kao neko ko je upravljao srpskim budžetom", kaže Parivodić.
Zagovornici restitucije kažu i da naturalna restitucija državu ne košta ništa. Protivnici, mešutim, navode da to dodatno komplikuje odnose između originalnih vlasnika, naslednika i aktuelnih korisnika.
Pored velikih očekivanja od privatizacije gradskog građevinskog zemljišta, prema rečima državnog sekretara Slobodana Ilića, problem je i budžet u kojem - osim 270 miliona evra stare devizne štednje godišnje - treba predvideti ozbiljna dodatna sredstva.
Nerešena pitanja restiticije i privatizacije gradskog građevinskog zemljista znače održavanje državnog monopola, preskupih stanova na tržištu nekretnina i manjak grinfild investicija.
Ohrabrujuće za stare vlasnike je to što je ovaj zakon jedan je od zadataka za srpsku vladu pre ulaska u EU koji podrazumeva i rešeno pitanje povraćaja oduzete imovine.
