Izvor: RTS, 27.Okt.2010, 19:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čekajući Zakon o restituciji

Srbija već deset godina čeka Zakon o restituciji, iako je to jedan od glavnih uslova na putu do Evrope. Iako su od 2000. godine sve vlade su tvrdile da je zakon o restituciji među prioritetima, Srbija je jedina u regionu koja taj zakon nema.

Restitucija je jedan od deset glavnih uslova koji su postavljeni Srbiji na putu ka Evropi. Od 5. oktobra, sve vlade tvrdile su da joj je rešenje tog pitanja među prioritetima.

Urađeno je 13 nacrta zakona i kraj svake >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine najavljivan kao rok za donošenje tog akta, nekoliko okruglih stolova na kojima se govorilo o iskustvima drugih država. Međutim, Srbija je i dalje jedina zemlja u regionu koja nema Zakon o obeštećenju vlasnika oduzete imovine.

Oko 140.000 građana podnelo je prijave za vraćanje imovine, što je tek petina  nacionalizovane posle Drugog svetskog rata. Sofre Jovanovski iz Kapetan Mišine ulice u Beogradu zakupljuje lokale, koji su njegovom ocu oduzeti 1958. godine.

"On je davno rekao, sinko, oduzeli su mu lokale nepravično, znaj, doći će vreme da nam se vrati. Ja sam nasledio njegov amanet i ja to jurim, ići ću do kraja da te lokale vratim", rekao je Sofre Jovanovski.

Otimanje je, kažu naslednici oduzete imovine, nastavljeno proteklih decenija - u vreme društvene, a sada državne svojine. U Vladi kažu da Zakon o restituciji ne može da se donese, jer se čeka ocena ustavnosti zakona iz 2006. godine, koji podrazumeva naturalno vraćanje crkvene imovine.

"Čekanje inicijative ocene ustavnosti Zakona o restituciji crkvene imovine samo je jedan od neopravdanih izgovora koji se zloupotrebljavaju, kako bi jedna grupa pojedinaca, koja je očigledno veoma uticajna u vlasti, nastavila da besplatno koristi dominantno državnu svojinu, u kojoj je u najvećoj meri privatna oduzeta imovina", rekao je Mile Antić iz Mreže za restituciju.

U prethodnih 10 godina spominjali su se razni modeli - naturalno vraćanje, kompenzacija, novčano obeštećenje, obveznice, akcije, kombinacija nekoliko rešenja.

"Verujem da naturalna restitucija nije moguća, jer bi izazvala stotine hiljada ili čak milione pravnih sporova. Treba naći model adekvatne kompenzacije za naslednike vlasnika oduzete imovine posle Drugog svetskog rata. Lično i porodično sam zainteresovan da do toga dođe", rekao je Olver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje.

Popis imovine u vlasništvu države daleko je od privođenja kraju, ali ono što je već popisano pokazuje da je ima dovoljno, da bi se, ako već naturalno vraćanje nije moguće, građani obeštetili.

U zemljama regiona, kombinuju se naturalno i finansijsko obeštećenje. Slovenija je gotovo završila taj proces, a u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Makedoniji teče sporo, uz česte sudske procese.

Iako nijedno zakonsko rešenje ne zadovoljava u potpunosti bivše vlasnike, iskustvo je zemalja bivše SFRJ, taj proces mora da počne i u Srbiji, jer bez jednog od osnovnih prava, na svojinu, nema ni prečice do Evrope.

Nastavak na RTS...