Izvor: Danas, 16.Avg.2015, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
30 ARI
PRVO VRATI TUĐE: Neda mi mira ova priča oko poljprivednog zemljišta na Zlatiboru. Bilo bi mi više nego logično da je PIK Zlatibor nastao od nacionalizovane zemlje. Ili bar dobrim delom od nacionalizovane zemlje. Koja bi trebalo da ima svoje originalne privatne vlasnike. Pa da se problem brzo i lako reši tako što će se njihova zemlja vratiti njima. Zato u pomoć pozovem Agenciju za restituciju i oni me iznenade. Njima je na celom onolikom Zlatiboru (odnosno politička opština Čajetina >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << )podnet zahtev za povraćaj restitucijom za samo 1.248 hektara poljoprivednog zemljišta i za samo oko 77,4 hektara više izgrađenog (65,5 hektara), nego neizgrađenog (11,9 hektara) građevinskog zemljišta.
Ali, da se vratim poljoprivednom zemljištu, pošto je ono u žarištu, od 1.248 hektara, ili 124.800 ari, koliko stari vlasnici potražuju, njima je na Zlatiboru (politička opština Čajetina) do sada vraćeno 30 ari. Nije greška: 30 ari!!! Vraćeno im je i 2,8 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta. Mada neki učesnici u sporu oko više od 2.000 hektara zemlje na Zlatiboru to spore, Mile Antić iz Mreže za restituciju mi kaže da PIK Zlatibor mora biti da je nastao i od nacionalizovane zemlje, ali prvo tek 10 odsto starih vlasnika se javilo da svoju imovinu traži, a drugo najveća opstrukcija restituciji je u Ministarstvu poljoprivede. A kad bi lepo prvo vratili ono što je tuđe, mnogo bi manje bilo razloga za svađu oko onoga što im ostane. Eto-rešenje.
VEEELIKA JE RUSIJA: Problem izbeglica, uglavnom iz Sirije, tvrde poznavaoci, još nije dostigao svoj vrhunac. A i na ovom je nivou nerešiv za jadne zemlje Balkana, među koje spada i naša. Ali to ni malo nije umanjilo našu spremnst da priteknemo u pomoć sirotoj Zapadnoj Evropi. I bratski na sebe preuzmemo lavovski deo tereta. U zamenu za omiljene donacije, koje će nam od darodavaca stići po principu: dve trećine pije, jednu nama-Šarcu daje.Toliko je to naše žrtvovanje za Evropu samorazumljivo, da će uskoro ući i u novokomponovanu narodnu pesmu. Evo primer. Tog Rusa sam jednom, na Beogradskom aerodromu, srela i ranije. Valjda neka sentimentalna istorija. U autobusu 83, dok prolazi pored Beogradske autobuske stanice, on se čudi prizoru u parku peko puta. Izbeglice iz Sirije, spremno prihvata razgovor jedna gospođa. Šta tu rade, pita Rus. Čekaju da idu u Zapadnu Evropu, kaže sve ornija za razgovor gospođa. Da, kaže Rus. Ali ne znam, dvoumi se gospođa, može li Evropa sve da ih primi? Ćuti Rus. Ali Rusija, kaže gospođa, Rusija je veeelika, možda bi Rusija mogla...E, mislim se, svaka čast sirotoj Evropi, za nju ima ko da zalegne.
PIJAČNI BAROMETAR: Za razliku od autobuskog barometra, naš domaći pijačni barometar još je u skladu sa tradicinalnim predstavama koje mi imamo o sebi samima: vispren u zapažanjima i zaključcima. Čovek iz jednog sela kraj Uba, kod koga kupujem krompir i luk, dodaje mi kesu preko tezge i preko kese zabrinuto-začuđeno pita: šta kažete, otkud ova ovolika gužva oko Oluje, posle 20 godina? Iz prve su analitičari pijačnog barometra prepoznali vrhunsku režiju. Iza vrhunske režije, znaju, sledi neka vrhunska izvedba, po leđima, na Balkanu zaostalih, zemalja. Glavni režiser originalne Oluje, bivši američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, nepravedno je zapostavljen od ovdašnjih medija. Prednost je i ovde data glavnom glumcu generalu Anti Gotovini - u albumu sa zagrebačke vojne parade zagrebački Jutarnji list je objavio 35 slika, na osam je general. A Galbrajt je dao zapažen intervju Večernjem listu u kome tvrdi da je prvi znao da će biti Oluja, kaže da bez Stejt departmenta ništa ne bi bilo i žali samo što Franju Tuđmana nije pustio da ide sve do Banja Luke!!! A u Banja Luci-Dodik. (Samo ovo poslednje sam ja dodala)
.jpg)
