Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U prtljažniku preko granice
Ilegalni emigranti najčešće su Albanci sa Kosmeta ili iz Albanije koji preko istočne Hercegovine, a zatim dalje preko Hrvatske, pokušavaju da se domognu Italije
Trebinje – Zbog svog geografskog položaja na tromeđi BiH, Hrvatske i Crne Gore, istočna Hercegovina u poslednjoj decenije postala je raskrsnica puteva za krijumčare narkotika, robe, ali i ljudi. Bosanskohercegovačke bezbednosne agencije na ovom prostoru, posebno u graničnom pojasu između BiH i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Crne Gore, godišnje otkriju više od stotinu pokušaja ilegalnog prelaska državne granice.
Ilegalni emigranti najčešće su Albanci sa Kosmeta ili iz Albanije koji ovim tranzitom, a zatim dalje preko Hrvatske, pokušavaju da se domognu Italije. Najčešće su u pitanju mlađi muškarci, ponekad i maloletnici, obično u grupama od pet do deset članova.
Organizovane kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem ljudi dobro su uvezane. Policijski izvori navode da je svojevrsni „sabirni centar” za prebacivanje Albanaca ovim pravcem u Crnoj Gori. Odatle se, kada se organizuje grupa za prebacivanje, nalaze krijumčarski kontakti u BiH. Kada se organizovana grupa dovede do državne granice, tu ih preuzima sledeći „vodič” koji im daje uputstva kako i kuda dalje da se kreću. Da se radi o veoma unosnom poslu govori podatak da se za „uslugu” prebacivanja do Italije naplaćuje od dve do pet hiljada evra po čoveku.
– Deo granice između Crne Gore i BiH zbog konfiguracije terena i velikog broja pešačkih i makadamskih staza veoma je teško kontrolisati, posebno sa brojem ljudi kojim mi raspolažemo. Ipak, rezultati koje bezbednosne agencije, od Granične policije, pripadnika Agencije za istrage i zaštitu do Centra javne bezbednosti Trebinje imaju u sprečavanju ilegalnih migracija su dobri – ocenjuje Radoslav Čičković, komandir Jedinice granične policije u Trebinju. – Reč je o organizovanom kriminalu koji rade dobro uvezane grupe, od onih koji „vrbuju” ljude i ugovaraju prevođenje iz Albanije, Makedonije ili sa Kosmeta ka zemljama Evropske unije, do onih koji obavljaju prebacivanje preko granice.
– Obično se grupa ljudi dovede na određenu kotu na granici i daju im se smernice kuda će dalje, do neke druge tačke gde ih opet neko čeka. Krijumčari se veoma kratko zadržavaju sa grupama nakon što im daju uputstva, pa je broj otkrivenih počinilaca ovog krivičnog dela mali u odnosu na broj otkrivenih grupa – kaže Čičković.
U policijskim službama kažu da su osobe koje na ovaj način pokušavaju da se prebace na Zapad uglavnom iz siromašnih porodica. Nakon stotina kilometara pređenih u prtljažniku ili ispod sedišta nekog automobila i pešačenja, ti ljudi su obično izgladneli, iscrpljeni i potpuno dezorijentisani. Dešavalo se da bude otkriveno i po dvanaest ljudi u malom putničkom automobilu. Mnogi od njih kada budu uhapšeni nemaju nikakvu predstavu o tome gde se i u kojoj državi nalaze Zabeleženi su i slučajevi da ih krijumčari opljačkaju i ostave na nepoznatom terenu. Ipak, u policijskog istrazi veoma retko odaju svoje pomagače jer se plaše za bezbednost članova svojih porodica koji su ostali kod kuće.
Kada budu otkriveni, emigrantima se izdaje prekršajni nalog, naplaćuje se novčana kazna i predaju se Službi za strance koja im izdaje rešenje o proterivanju iz BiH uz zabranu ulaska u zemlju na određeni vremenski period. Krijumčari se uz krivičnu prijavu predaju nadležnom tužilaštvu, a zakonom zaprećena kazna za ovo delo je od šest meseci do deset godina zatvora. Iskustvo govori da pravosuđe uglavnom izriče blaže kazne.
S. Pešut
[objavljeno: 19/01/2008]
.jpg)
