Izvor: S media, 26.Jul.2010, 17:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kritike zbog odbacivanja presude za ubistva Srba
Ključne hrvatske sudske institucije donele su u prvoj polovini ove godine odluke koje dugoročno mogu uticati na sudsku praksu i smanjiti efikasnost procesuiranja ratnih zločina, pre svega nad Srbima, izjavili su danas predstavnici nekoliko hrvatskih nevladinih organizacija.
Izveštaj o praćenju sudjenja za ratne zločine u Hrvatskoj od januara do maja ove godine danas u Zagrebu su predstavili Mladen Stojanović i Veselinka Kastratović iz Centra za mir, nenasilje i ljudska prava >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u Osijeku, Zoran Pusić i Martina Klekar iz Gradjanskog odbora za ljudska prava u Zagrebu i Vesna Teršelič iz Dokumente - Centra za suočavanje s prošlošću.
U izveštaju je glavna kritika upućena je Vrhovnom sudu zbog obaranje presude optuženima za ubistvo Srba u Marinom Selu u zapadnoj Slavoniji.
Sud je, kako je navedeno u izveštaju, odbacio presude jer su korišćene izjave svedoka date haškim istražiocima koje su ocenjene kao nezakonit materijal pošto Hag to sudjenje nije delegirao Hrvatskoj, a što bi po Vrhovnom sudu bio jedini slučaj da ti iskazi budu važeći.
Sudjenje će ponovo početi u Osijeku, ali je pitanje kakva će biti svedočanstva jer je jedan od svedoka već umro, a ostali će se sigurno manje sećati dogadjaja ili će manje govoriti o njemu, rekla je Kastratovićeva.
Predstavnici nevladinih organizacija kritikovali su Vrhovni sud i zato što nije sankcionisao propust optuženog generala Mirka Norca da prvog dana akcije Medački džep ne preduzme mere za kažnjavanje odgovornih.
Oni su rekli i da se tek prikupljaju dokazi za sudjenje drugima umešanima u tada počinjene ratne zločine.
"Nevladine organizacije ostaće jedine koje će insistirati da se procesuiraju zločini iz 90-ih jer i haški sud i hrvatski sudovi i tužilaštvo smatraju da to poglavlje treba zatvoriti", rekao je Pusić, ocenivši da će ti zločini, "ako se budu stavljali pod tepih, kao oni nakon 1945. za neko vreme opet biti u centru pažnje i izazivati sukobe u javnosti".
Kao pozitivno, Stojanović je naveo potpisivanje sporazuma izmedju Hrvatske i BiH koji će omogućiti izručenja počinilaca ratnih zločina, kao i reviziju presuda koje su 90-ih donete u odsustvu.
Obnovljena su četiri sudska postupka za ukupno 23 osudjena u slučajevima nepravilno vodjenih sudjenja na njihovu štetu.
Stojanović i ostali govornici upozorili su na obavezu policije i sudstva da ubrzaju provodjenje predistražnih radnji i istraga i povećaju efikasnost sudjenja za ratne zločine, pogotovo što je od ukupno 703 ratna zločina njih 402 još u predistražnom postupku.
U radu državnog tužilaštva, nevladine organizacije ocenile su pozitivnim to što je samoinicijativno pokrenuo neke postupke, a negativno što je odbacio krivičnu prijavu vezanu za ubistvo jednog Srbina iz Siska u Zagrebu proglasivši ga ubistvom, a ne ratnim zločinom, kao i onu vezano za nezakonite deložacije iz društvenih i vojnih stanova u Osijeku.
