Izvor: Politika, 15.Maj.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaštićeno najbrže propadne
Srbija se još u 14. veku, Dušanovim zakonikom koji je predviđao brigu o seči šuma, uhvatila u kolo sa svetom, mada je svest pojedinaca još uvek na niskom nivou a mnoge značajne nacionalne lepote i vrednosti bivaju zaboravljene ili uništene
Veći broj biljnih i životinjskih vrsta Srbije nalazi se na svetskoj i evropskoj Crvenoj listi ugroženih biljaka i životinja. Mada bi svakako trebalo podsetiti da je u poslednjih 400 godina sa lica zemlje u svetu iščezlo 87 vrsta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sisara, dok je na ivici istrebljenja 180. Nestala je i 131 vrsta ptica, a ugroženih je 182. Više ne postoji 91 vrsta riba, kao ni 303 vrste mekušaca. Smatra se da oko 900 vrsta vaskularnih biljaka više ne raste na zemlji, dok je više od hiljadu pod znakom pitanja ... Nestale su, a sa njima možda i lek za neku opaku bolest.
Zato se naša zemlja pridružila mnogim međunarodnim konvencijama za zaštitu prirodnih dobara. Jedna od njih je i Uneskova lista međunarodno značajnih vlažnih staništa koja se štite prema Ramsarskoj konvenciji usvojenoj 1971. godine u gradu Ramsaru (Iran) koju je potpisalo 159 zemalja iz čitavog sveta. Na listi je 1886 vlažnih područja od međunarodnog značaja, a među njima i naših devet: Vlasina, Obedska bara, Gornje Podunavlje, Labudovo okno, Ludoško jezero, Peštersko polje, Slano Kopovo, Stari Begej – Carska bara i Zasavica. Predložen je i Specijalni rezervat prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” za novo, deseto Ramsarsko područje čija se nominacija očekuje ove godine koja je proglašena za međunarodnu godinu biodiverziteta.
Briga za vlažna područja predstavlja jedan od mogućih odgovora na klimatske promene, a takođe je i deo napora za smanjenje opadanja biološke raznovrsnosti u svetu.
Članovi federacije
Za početak zaštite prirode u svetu vezuje se datum kada je proglašen prvi nacionalni park Jelouston u SAD, aktom Američkog kongresa 1872. godine. U Evropi je prvi takav park osnovan u Laponiji na teritoriji Švedske 1909. godine, datum njegovog osnivanja, 24. maj, uzet je za Evropski dan parkova. Do početka Prvog svetskog rata 12 evropskih zemalja imalo je svoje nacionalne parkove, ukupno 31, a danas ih je preko 300. Svi naši nacionalni parkovi, njih pet: Tara, Kopaonik, Đerdap, Fruška gora, Šar-planina, danas su javna preduzeća, članovi „Evro-park federacije” i Svetske unije za zaštitu prirode (IUCN).
Težnja sveta u celini je da se formiraju međunarodni nacionalni parkovi, koji imaju status rezervata biosfere i o kojima se, zajedničkim snagama, brinu dve ili više država (primer između Francuske i Španije), uskoro bi jedan takav rezervat biosfere trebalo da zaživi između Srbije i Rumunije, na Dunavu, pod nazivom „Zlatna vrata Dunava”.
Mamac za vikendaše
Zaštićeno prirodno dobro (bilo da je područje, objekat ili pojava) treba da poseduje izuzetna obeležja: izvornost (očuvana autentičnost), istaknutost (reprezentativnost), retkost (raritet, kuriozitet), raznovrsnost (diverzitet), celovitost i lepotu, objašnjava Maja Radosavljević, stručni saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Sve te uslove je ispunio Park prirode „Golija – Studenica” koji je 2001. godine Komisija Uneska proglasila za Rezervat biosfere, što je dodatna garancija za pravilno i dosledno gazdovanje zaštićenim dobrom. A šta to znači za lokalno stanovništvo pitali smo Dragana Vandića, iz uprave Parka prirode „Golija – Studenica”.
– Činjenica je da lokalno stanovništvo gleda samo kako da proda zemlju i ode, jer je u Parku jedina ugrožena vrsta čovek! Mada bi, da smo bogatije društvo, život u Rezervatu trebalo da bude privilegija, sa određenim subvencijama – kaže naš sagovornik i dodaje da se trenutno radi program za izgradnju puta kojim bi se povezala sela u okviru parka, na redu je i elektrifikacija...
– U Rezervatu nema mnogo ograničenja. Problem je što ljudi ne razumeju da se njima ništa ne oduzima. Kada se neki deo stavi pod zaštitu, to samo znači da se ne sme graditi bez dozvole, nekontrolisano seći šuma ili bacati otpad, što važi i za imanja koja nisu u zoni pod uslovom da se zakon poštuje. Sreća je, ako se tako može reći, da su zaštićena područja slabo nastanjena – kaže Vandić.
Deo demagogije, prema rečima meštana, jeste priča o organskoj proizvodnji sa zaštićenim poreklom, jer kako kažu niti ima ko da proizvodi, jer su mahom stari ljudi ostali na svojim ognjištima, niti imaju kome da ponude.
Problem je što zaštita nekog prirodnog dobra privlači urbano stanovništvo, a to za posledicu ima bespravnu gradnju koja za sobom povlači i druge komunalne probleme. Primera radi, do danas je u Parku na Goliji podignuto preko 300 objekata, vikendica, kuća...
Divlja gradnja sve više ugrožava i status Nacionalnog parka „Kopaonik”. Dok specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara” ima svoju muku, jer se pod izgovorom održavanja plovnog puta radi na iskopavanju šljunka i peska usled čega dolazi do obrušavanja ivica i Ada Čibuklija polako tone.
Osim krivolovaca i šumokradica, tu je i zloupotreba zakonskih mogućnosti zamene, gde vlasnici manje atraktivnih parcela unutar zaštićenog područja zahtevaju da im se dodeli atraktivno zemljište na nekoj drugoj lokaciji.
Generalno, problem svih zaštićenih dobara je sakupljanje samoniklog lekovitog bilja i pečuraka u većim količinama za prodaju. Najviše su ugroženi beli slez, kamilica, žalfija, lincura, crveni zdravac i borovnica.
Nacionalni parkovi i zaštićeni objekti prirode su svetinje svuda u svetu i, uprkos mnogim pritiscima, u budućnosti će biti sve veće, jer će očuvanih površina pod prirodnim ekosistemima biti sve manje. Zato bi bilo dobro da što pre uhvatimo ritam sa ostalim svetom, budući da smo već u „kolu”.
ŠTA SE SME
Poželjne aktivnosti u zaštićenim područjima su:
*U poljoprivredi proizvodnja zdrave hrane, očuvanje starih sorti ratarskih i voćarskih kultura i rasa stoke, gajenje lekovitog bilja, puževa, riba i drugih predstavnika divljeg živog sveta koji se inače sakuplja iz prirode, obnavljanje tradicionalnih oblika obrade zemlje, bavljenje stočarstvom, prerada poljoprivrednih proizvoda, narodna radinost i graditeljstvo.
*U turizmu povezivanje sa kulturnim manifestacijama i narodnim svetkovinama, planinarstvo, aktivnosti lova i ribolova.
*U šumarstvu i vodoprivredi pošumljavanje autohtonim, domaćim vrstama drveća i žbunja, izgradnja regionalnih i komunalnih sistema vodosnabdevanja gradskih i seoskih naselja i sistema za navodnjavanje.
*U eksploatacija mineralnih sirovina kontrolisana proizvodnja kreča i ćumura na tradicionalni način, ograničavajuća eksploatacija građevinskog i ukrasnog kamena.
KAD SE PRIRODA NAĐE NA PUTU
Fruška gora je još u vreme SFRJ 1960. godine, prva u Srbiji, proglašena za nacionalni park koji, pored lokalnog, presecaju magistralni put M-21 i dva regionalna, tako da se do nje lako stiže iz svih pravaca, ali upravo to zaštitarima zadaje glavobolju.
– Dnevno preko Iriškog venca pređe 8200 vozila i kamiona. Mnogi idu ovim putem da bi izbegli naplatnu rampu na autoputu. A to za posledicu ima zagađenje od izduvnih gasova, posebno iz teretnjaka, i povećan nivo buke koji remeti mir stanovnika ove zelene oaze – objašnjava Milan Radojčić, šef nadzorne službe u Nacionalnom parku.
Jedan od problema s kojima se sreću zaposleni u Nacionalnom parku jeste migracija stada ovaca preko teritorije zaštićenog dobra.
– Da bi izrasla hrastova šuma potrebno je da prođe od 120 do 200 godina. Devet godina se čeka da sazri seme iz koga niču mladice. A onda stado od 500 ovaca obrsti sve i upropasti trud.
U nedrima planine su i dva kamenoloma...
Velika posećenost Parka donosi probleme sa smećem, mnogima je najlakše da praznu ambalažu zafrljače u žbunje pored puta. Mada se stalno apeluje da svako otpatke vrati sa sobom, jer im nije mesto na planini.
Ono čime su nam se pohvalili jeste zaustavljanje divlje gradnje.
– Od evidentiranih 95 objekata na području Parka, njih 16 je po dobijanju pravosnažne presude porušeno, 50 su sami vlasnici uklonili, a preostali čekaju rešenje o legalizaciji.
PRAVILA IGRE VAŽE ZA SVE
Do sada je od ukupne površine Srbije – 8,83 miliona hektara zaštićeno samo 5,86 odsto teritorije, dok evropski standardi nalažu da najmanje 11 odsto teritorije bude zaštićeno. Da bi se kao deo svetske baštine, u meri u kojoj je to moguće, što bolje obezbedila, ispravno identifikovala, očuvala i predstavila. S obzirom na to da je prirodna baština neprocenjivo i nezamenjivo blago, ne samo za svaku pojedinačnu naciju, već za čovečanstvo u celini.
O 462 zaštićena prirodna dobra u Srbiji, osim državnih preduzeća, staraju se i privatne firme, Srpska pravoslavna crkva, turističke i nevladine organizacije, lovačka društva i pojedinci.
Ima slučajeva kada zaštita može da bude problem, kao što je, recimo, Park prirode „Stara planina”, zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, na kojem nije dozvoljena gradnja ski-centra po uzoru na Alpe sa 40 žičara, 30 ski-staza i dva velika turistička kompleksa – naravno ukoliko mu Vlada Srbije kao „supervizor” ne promeni namenu. Budući da je reč o prirodnom dobru, na kome se nalazi stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta, zaštićenom i međunarodnom konvencijom koja našu zemlju obavezuje da se pridržava potpisanih „pravila igre”, promena namene nije jednostavna. Zato je na Vladi da pre nego što prihvati nominaciju za zaštitu nekog prirodnog dobra razmotri sve razloge za i protiv.
Slavica Berić
[objavljeno: 16/05/2010.]
.jpg)
