Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Partijski kadrovi guše opštine

Pitanje je i da li bi uopšte ljudi glasali za neke koji sada sede u Skupštini Srbije, a da su se na izborima pojavili imenom i prezimenom

Broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi u roku od četiri godine od stupanja na snagu novog zakona, kojim će biti rešeno pitanje statusa zaposlenih u lokalnoj samoupravi, trebalo bi da bude smanjen sa 22.000 na 12.000. Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nada se da će taj zakon biti usvojen u toku naredne godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << On u razgovoru za „Politiku” naglašava da se to pokazalo kao neophodna mera, jer je „praksa pokazala da svaka promena vlasti dovodi do povećanja broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi”.

– Čini se da je kriterijum za zapošljavanje bio upravo političke prirode. Zato je važno da zakonom ograničimo broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi, koji bi odgovarao nekim standardima,ato je otprilike jedan do jedan i po promil u odnosu na broj stanovnika opštine. To je u najgrubljim crtama, naravno – kaže Marković.

Ali činjenica je da će oko 10.000 ljudi u tom četvorogodišnjem periodu da ostane bez posla.

Biće tu i prirodnog odliva, jer će neko od tih 22.000 zaposlenih svakako otići u penziju. Drugi će otići putem socijalnog programa. Mislimo da iz fonda igara na sreću i drugih fondova koje bi obezbedila republika možemo doći do toga da taj odlazak bude isključivo dobrovoljan. Postoje opštinske uprave koje su zaista fenomeni, kao što je Leskovac sa 700 zaposlenih. Leskovac i Šabac su gradovi približno istih karakteristika, a u šabačkoj upravi radi oko 150 zaposlenih.

Koji će biti kriterijumi za ostanak ljudi na poslu?

To nećemo raditi mi kao republika, već lokalne samouprave. Njihova će biti obaveza da to svedu u okvire, jer jednostavno neće biti novca da plaćaju sve te ljude.

Ali neko mora da postavi kriterijume po kojima bi ljudi ostajali na poslu, odnosno bili otpuštani.

Osnovni kriterijumi biće rađeni u saradnji sa Ministarstvom za rad i socijalnu politiku, ali cilj je da ljudi dobrovoljno odu. Kad sam bio u Leskovcu, video sam da tamo ljudi nemaju šta da rade. Dođu na posao, sede u kancelariji i posle odu kući. Nadam se, po logici stvari, da će ti ljudi da odu kad im se ponudi da odu.

Koliko Vam realno izgleda da će neko ko, kako kažete, ne radi ništa, a prima platu, dobrovoljno da napusti takvu poziciju?

Opština će morati da nađe mehanizam. Ako to ne bude dobrovoljno, onda će morati preko izmena akata o sistematizaciji radnih mesta. Mi ćemo zakonom da ih obavežemo na taj akt i onda će iz godine u godinu morati da smanjuju broj zaposlenih.

Rekli ste da bi i državna uprava trebalo da pretrpi reforme. Koliko u državnoj upravi ima zaposlenih?

Nešto više od 27.000 bez BIA, MUP-a, Vojske i Uprave za izvršenje zavodskih sankcija.

Posebni savetnici i pomoćnici ministara su uglavnom zaposleni po ugovoru. Da li i oni spadaju u tu grupu?

Ne, ne. Pomoćnici ministra su državni službenici na položaju. To je najviši službenički status, vrh profesionalne karijere...

A šta je sa savetnicima?

Posebni savetnici su, po Zakonu o državnoj upravi, osobe koje može da angažuje ministar po ugovoru koji se zaključuje između ministra i te osobe. Oni spadaju u kabinet i ne ulaze u sistem državnih službenika i nameštenika.

Dakle, ne ulaze u 27.000 zaposlenih u državnoj upravi?

Mi ih iskazujemo u okviru tog broja, mada oni po zakonu nisu državni službenici i nameštenici.

Koliko ima savetnika u ovoj vladi?

Po zakonu, moguće je da ministarstvo ima od jednog do tri savetnika, u zavisnosti od veličine ministarstva.

A ako je neko i potpredsednik vlade i ministar?

Na zahtev ovog ministarstva ukinut je jedan od ta dva kabineta. Niko ne može da ima dva kabineta. Za razliku od prethodne vlade, gde se baratalo mnogo većim brojem zaposlenih, te kabinete uspeli smo da smanjimo i to ne malo. Sveli smo na po 17–18 zaposlenih u kabinetu.

Ko ima najbrojniji kabinet?

Premijer ima 22 osobe u kabinetu. U prošloj vladi, recimo, potpredsednik vlade imao je 37 zaposlenih u kabinetu, a sada 17.

Kažete da je problem državne uprave to što je nekonkurentna s platama u privatnom sektoru, pa dolazi do odliva stručnih kadrova. Kako ćete zaustaviti taj odliv mozgova, kad kažete da je ideja da u naredne dve godine više plate stagniraju da bi se povećale niže (sekretaricama, vozačima...). Koji stručnjak će pristati na to?

Slažem se da je to izvesna kontradiktornost, ali reč je o tome da je raspon isuviše veliki. Konkretno, moja sekretarica i vozač imaju po 15.600 dinara. Odnos u platama 1:9 u redu je, ali pod uslovom da ta najniža plata nije toliko mala.

Kolika je Vaša plata?

Plata ministra je manja od plate pomoćnika ministra, što ne kažem da je normalno. Moja plata je oko 100.000 dinara, a pomoćnik ministra ima 110.000. Ali, reč je o tome da će visoke plate ostati visoke.

Na koga se onda odnose te promene plata?

Problem je sa visokoobrazovanim mlađim ljudima koji nemaju određeni broj godina staža i imaju zvanje samostalnog ili višeg savetnika čija je plata oko 50.000 dinara. Mlađi savetnik, za koga se podrazumeva da ima fakultet i položen državni ispit, startuje sa 30.000 dinara. Onda imate situaciju da se mladi čovek od 30 godina, sa 32.000 dinara plate, susreće sa kolegama i drugarima iz nevladinog sektora ili iz privatnih kompanija, koji sa istom školom i istim znanjem imaju dosta veće plate.

Šta predviđa novi zakon o lokalnim izborima? Najavljujete tzv. badenski izborni sistem. Šta to podrazumeva?

Suština je u sistemu koji se oslanja na elemente i većinskog i proporcionalnog – većinskog u onim kvalitetima koje on daje prilikom izbora i odnosa birača i izabranog lica. Kandidati se, dakle, na izborima pojavljuju imenom i prezimenom i glasa se kao na većinskim izborima. Stranke će, dakle, dobro da razmisle kog kandidata će da ponude, jer će ljudi znati za koga glasaju. Ali s druge strane, kad se skupe ti glasovi sa svih izbornih mesta raspodela će se vršiti po formuli za proporcionalni izborni sistem.

Šta to konkretno znači?

Konkretno, imate tri kandidata jedne stranke na biračkim mestima u jednoj izbornoj jedinci, koji dobiju po 100, 150 i 200 glasova, što znači da je stranka dobila 450 glasova. Neka druga stranka je, recimo, dobila 320 glasova, a treća partija 300 glasova. Tada se podela mandata među strankama obavlja kao u proporcionalnom sistemu.

Da li u toj situaciji može da se dogodi da čovek koji je dobio najviše glasova od svih kandidata jedne partije ne uđe u parlament kao njen predstavnik, odnosno da stranka njegovo mesto da nekom drugom?

Ne, zato što ćemo mi predvideti da je stranka dužna da mandate da onima koji su dobili najveće poverenje građana. To i jeste cilj da se smanji vlast partija nad glasovima birača. Jer mi kao glasači u trenutnom sistemu, koji je potpuno besmislen na lokalnom nivou, dajemo glas partiji, a nemamo elementarnu ideju ko se sakrio iza imena partije i njenog lidera. Mi vidimo neka imena na listi, možda i poznajemo dva-tri čoveka, ali nama niko ne garantuje da će ti ljudi i da uđu u parlament.

Mislite da će stranke zaista da biraju najkvalitetnije ljude?

Ne moraju, neka izađu sa kim hoće. Ali oni koji izađu sa nekvalitetnim kadrovima, neće dobiti glasove. Pa, pitanje je i da li bi uopšte ljudi glasali za neke koji sada sede u Skupštini Srbije, a da su se na izborima pojavili imenom i prezimenom. Ne verujem da će se stranke usuditi da u ovakvom sistemu rizikuju sa istim ljudima. Još jedan kvalitet ovih izmena jeste što postoji velika šansa da će se stranke potruditi da uvedu nove ljude u politiku.

Ali stranke će se suočiti i sa rizikom da će u parlamentu imati ljude koji možda neće biti spremni da uvek slede politiku stranke, jer će reći da su oni na svoje ime dobili te glasove i da ne mogu da rade nešto za šta misle da nije u interesu onih koji su ih birali.

Mi i dalje imamo ustavnu odredbu da se mandat može staviti na raspolaganje stranci.

Govorite o blanko ostavkama.

To je ugovor koji bi morao da se zaključi između stranke i poslanika ili odbornika.

Što, inače, kritikuju u EU.

Da, kritikuju. Činjenica je da to nigde ne postoji na taj način. To je naš izum. Ali je uvek postojao određeni moralni odnos, i ljudi se ne odlučuju tako lako, ako je stranka stala iz njih, da joj okrenu leđa.

Ali šta će se desiti ako odbornik ili poslanik glasa suprotno odluci stranke?

U situaciji kad on ima potpisan ugovor, koji je predviđen Ustavom Srbije, stranka će moći da ga zameni. Kad nema potpisan ugovor, ne može da ga zameni.

Koliko onda taj ugovor obesmišljava sve promene u izbornom sistemu?

Rekao bih da ove promene više obesmišljavaju sam ugovor, jer će stranke ići na njegovu primenu samo u najdrastičnijim slučajevima delovanja suprotno politici koju zastupa ta stranka. Neće više moći da se zastupa ideja slepe poslušnosti, jer teško će se stranka odlučiti da zameni čoveka koji je, recimo, dobio više od 50 odsto glasova stranke u svojoj izbornoj jedinici, zato što se, na primer, posvađao sa predsednikom opštinskog odbora.

-----------------------------------------------------------

Stranke po novom

Najavljivali ste i novi zakon o političkim strankama, a jedna od njegovih posledica trebalo bi da bude i smanjenje broja stranaka.

Nije samo to cilj. Želimo da uspostavimo osnov da se kasnije mere koje će slediti odnose na manji broj subjekata koji će se lakše kontrolisati. U ovom momentu imamo formalno više od 600 takvih subjekata. Zamislite bilo koju pravnu normu koju treba da primenite na tolikom broju subjekata. Zakon o političkim strankama zapravo je dobra osnova za reformu okvira u kojem deluju stranke.

Kada će biti donet taj zakon?

Do kraja godine će ući u proceduru. Uslediće veoma kratak rok od šest meseci za preregistraciju stranaka.

Koliko će biti potrebno potpisa za registraciju stranke?

Biće potrebno 5.000 overenih potpisa, a ako u dva izborna ciklusa stranka ne uspe da uđe u parlament, republički ili pokrajinski ide se na preregistraciju. Za stranke nacionalnih manjina biće potrebno 500 overenih potpisa.

-----------------------------------------------------------

Albancima vrata otvorena

Albanci na jugu Srbije su učešće u radu Koordinacionog tela uslovili priznavanjem „Unmikovih” diploma. Vlada je odlučila da prizna diplome sa pečatom Unmika, ali ne i one na kojima piše „Kosovo republika”. Albanci ni time nisu zadovoljni.

Ne znam da li im to smeta. Koordinaciono telo zaista radi. To vide i Srbi i Albanci. Ako se Albanci ne uključe u rad tog tela, to nas neće omesti u realizovanju naših planova, ali ako bi se uključili svima bi nam bilo mnogo lakše. Neka odluče sami. Vrata su im otvorena.

Najavili ste otvaranje visokoškolskih ustanova u Medveđi, a moguće i u Bujanovcu i Preševu. Koji će fakulteti biti otvoreni?

Znam da će sa Niškog univerziteta Ekonomski i Pravni fakultet otvoriti ogranke. Ministarstvo prosvete nam pomaže i ne mogu da preciziram do kraja koji će sve biti otvoreni. Ali napravićemo širok dijapazon da bi svi mladi ljudi mogli svoja interesovanja da zadovolje. Ne verujem da će biti neki fakultet za koji postoji jedan zainteresovan, ali 90 odsto njih će moći da se nađu u tome.

Šta će biti sa onima koji bi da idu na neki fakultet koji ne postoji dole? Da li će da idu u Prištinu?

Nikako ne bih savetovao odlaske u Prištinu. To uvek može biti izvor određenih problema. Mislim da oni preuzimaju veliki odgovornost za svoju budućnost birajući gde će da stiču visoko obrazovanje. Zaista mislim da će svako od njih prepoznati svoj interes i visoko obrazovanje sticati na fakultetu koji im je u komšiluku.

Da li se razmišlja o mogućnosti nostrifikacija diploma iz Prištine?

Apsolutno ne. To ne dolazi u obzir. Nostrifikuju se diplome iz Tirane, Skoplja, Britanije, ali nikako ne možemo iz naše države.

Marko. R. Petrović

[objavljeno: 06/11/2008]

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Marković: Smanjenje broja zaposlenih u lokalnoj upravi

RTS: Na lokalnom nivou manje zaposlenih

RTS: Manje zaposlenih u lokalnoj samoupravi

Mondo: Smanjenje broja zaposlenih u opštinama

Mondo: Vlada formirala tim za pregovore sa Rusijom

Radio Televizija Vojvodine: Vlada raspustila Skupštinu opštine Kovin

B92: Raspuštena SO Kovin