Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li galantnih Piroćanaca
Italijani zavodnici, Crnogorci lenji, Kolumbijci mafijaši, Rusi laki na alkoholu, Englezi hladni … Da li je baš tako? Od detinjstva punimo glavu predubeđenjima, koja nam ponekad baš pokvare život
Škoti su škrti, Italijani zavodnici, Crnogorci lenji, Kolumbijci mafijaši, Bosanci glupi, Rusi laki na alkoholu, Englezi izveštačeni, hladni i uštogljeni… Da li je baš tako? Da li je svaka Francuskinja vitka dama sa pudlom, a svaki Italijan šarmer koji peva kancone?Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je suditi po staroj mudrosti da je „Bog stvorio svet od različitih ljudi, jer su oni mnogo zanimljiviji od istovetnih”, onda naša planeta poseduje ogromno bogatstvo, od običaja i navika, do karaktera. Ipak, svesno ili nesvesno, svi mi imamo neke predrasude. Etničke, verske, klasne, polne, obrazovne...
Uvažavanje različitosti - puno prijatelja sindikata
– Predrasude su nužno zlo. U suštini, one su nastale radi zajedničkog identiteta. Kao društvena, a pre svega socijalna bića, ljudi na neki način ekonomišu sa svojim stavovima, menjaju ih i skraćuju, da bi mogli lakše da funkcionišu u društvu, ali po šablonu! Najčešće se zasnivaju na pretpostavci da pripadnici neke grupe imaju određene osobine koje su samo njima svojstvene – objašnjava Aida Zonjić, psiholog u Domu zdravlja „Dr Ristić” u Beogradu. – Ali, sistematizacija uvek znači i uprošćavanje. Mi biramo i naglašavamo samo neke informacije iz sredine koje se uklapaju u naša već postojeća iskustva, a odbacujemo druge ili modifikujemo dobijene informacije da bi se bolje uklopile u kategorije koje već koristimo (izoštravanje razlika, kada postoje neprijateljska osećanja prema pripadnicima druge grupe).
– Osim toga, kada se nešto kategorizuje, zanemaruju se suštinske stvari i negira individualnost. Osobe ili grupe kojoj te osobe pripadaju mogu se predstaviti šturo, površno, samo na osnovu njihovog pola (žene su loši vozači), nacionalnosti (svi Romi su prljavi), seksualne orijentacije (svi homoseksualci su bolesni), profesije (svi lekari su korumpirani, a svi umetnici „otkačeni”),socijalnog statusa (bogati i siromašni),fizičkog izgleda (debeli su dobrice, mršavi zloće), a često i telesnog nedostatka – dodaje naša sagovornica.
Retko su dobronamerne
Boja kože nije prepreka
Naša sagovornica ističe da predrasude najčešće nastaju iz neznanja ili nedostatka ličnog i neposrednog iskustva sa određenim osobama, što i sama reč kaže: „pred“ i „rasuđivati”, znači rasuđujemo i donosimo zaključak o nečemu pre nego smo to nešto ili nekog videli, upoznali i saznali nešto više o njemu. Da bi bile i prihvaćene neophodno je da postoji konsenzus, odnosno zajedničko mišljenje grupe ljudi i da su ti kriterijumi za tu grupu ljudi značajni. Međutim, u osnovi predrasuda leži neznanje i strah od nepoznatog (ksenofobija)! Jer, što se ljudi manje poznaju, lako prihvataju unapred neko formirano mišljenje i tako stvaraju pogrešnu sliku ili takozvani kliše.
Vrlo retko se dobronamerne etikete prišivaju drugima, kao na primer: Kubanci su sinonim za džez, Italijani za besprekoran stil, Francuzi za hranu i prefinjene manire.Mnogo je više onih negativnih. Ljudi se grupišu čak i na komičan način, recimo kroz viceve o glupim plavušama, policajcima i manekenima? Otkud ta potreba?
– Predrasude su na neki način i opravdavanje našeg neznanja o nekome ili nečemu. U njima se krije nepostojanje želje da to nešto ili nekog upoznamo ili preispitamo svoje stavove o njima, kao i sprečavanje nekih ljudi da uspeju u određenim aktivnostima i na određenim poljima (borba za primat, za opstanak svoje grupe, nacije i slično). Predrasude služe i da se ismeje i drugačiji izgled ili stil odevanja, vrlo su efikasne i u stvaranju efikasnog marketinga (na primer, vezuje se muževnost i konzumiranje alkohola) – pojašnjava dalje Zonjić.
– Jedna od ulogaje i „ideoligizacija” i opravdavanje kolektivnih akcija (kada se uzroci stresnih socijalnih događaja traže u karakteristikama, namerama i ponašanju druge grupe, na primer verski ekstremizam i terorizam), ali najtvrdokornije i najteže se menjaju rasne (najviše ih je u SAD kad su Crnci u pitanju – mnogi kažu da su izbrisali svoje predrasude, ali i dalje imaju blagi osećaj nelagode kada se rukuju) i etničke (osuđivanje, potcenjivanje i neprijateljski stav prema manjinskim zajednicama) – upozorava psiholog i podseća da se predrasude stvaraju u detinjstvu i zato su veoma obojene emocijama. Uče se od roditelja i iz socijalne sredine. Dakle, predrasude imaju odbrambenu ulogu.
– Kao takve, vrlo su rigidne i do te mere se teško menjaju i iskorenjuju, da smo spremni da negiramo realne činjenice da bismo potvrdili da je naša predrasuda ispravna. Čak i kad se uverimo u suprotno (sretnemo galantnog Piroćanca ili Škota ili ženu koja izuzetno dobro vozi), pokušavamo da umanjimo i kažemo, to je izuzetak – navodi primere.
Predrasude se posebno javljaju, čak i pojačavaju u neprijateljskim situacijama, kada postoje tenzije između dva naroda (recimo između Srba i Hrvata). Kao što predrasuda proizilazi iz neznanja, tako iz predrasude proizilazi mržnja!Pa onda neke ljude mrzimo, zato što ih ne poznajemo dovoljno, a ne želimo da ih upoznamo zato što ih mrzimo. Zato su predrasude opasne! Zar nismo osetili to na sopstvenoj koži kada smo oklevetani kao inadžije i agresori? Koliko je godina još potrebno da povratimo ugled i otklonimo predrasude koje su nam bile loš saveznik za predstavljanje svetu? – pita se Aida Zonjić.
Elastičnost u razmišljanju
Običaji i navike svih naroda su bogatstvo planete
Kako se boriti protiv predrasuda?
–Ako su predrasude preterano jake, one postaju problem i samoj toj grupi ljudi. Jer, ukoliko se isuviše čvrsto njih držimo, pogrešno ćemo da percipiramo realnost. A, što je čovek skučenijih razmišljanja, imaće i više predrasuda. Usled inercije i lenjosti da širimo svoja znanja o drugima i o svetu uopšte, možemo samo imati problem u komunikaciji i stagniranje u razvitku i usavršavanju sopstvene ličnosti. Zato, kao psiholog, mislim da treba što više čitati i informisati se o nekom događaju, osobi, grupi ljudi... Ovo je paradoksalno vreme. Naizgled ima puno komunikacije, a u stvari je vrlo malo pravog razumevanja među ljudima i to je razlog što se predrasude dešavaju i u najsavremenijim društvima.
Neki baš nemaju predrasuda
Zato ne treba slušati „rekla – kazala” i uzimati stvari „zdravo za gotovo” čak ni u slučaju predrasuda koje su nastale na osnovu više iskustava, pa donekle i imaju opravdanja (netrpeljivost između jetrva ili snaje i svekrve), jer mogu biti vrlo destruktivne, budući da loša očekivanja vode u pesimizam. Elastičnost u razmišljanju, prilagodljivost, fleksibilnost i spremnost da kažemo sebi da možda nismo u pravu, da nije tako kako na prvi pogled izgleda, a što da ne – i da promenimo mišljenje – savetuje psiholog Aida Zonjić.
----------------------------------------------------------
Stakleni plafon
Predrasude mogu biti izvor loše komunikacije, ozbiljnih sukoba i neprijateljstava među ljudima u preduzećima. Na primer, ukoliko menadžer smatra da pripadnici određenih grupa neće biti sposobni da ispune njegova očekivanja, izbegavaće da zaposli ili unapredi pojedince koji pripadaju tim grupama. Pošto je diskriminacija sasvim realna, ali se javno ne priznaje, naziva se „stakleni plafon”.
-------------------------------------------------------------
Najčešće ljubavne predrasude
Svi dobri frajeri su već zauzeti.
Upoznavanje partnera nije stvar statistike, već isključivo zavisi od pojedinca.
Samo jednom se voli.
Verovanje da za svakoga postoji samo jedna srodna duša je čista zabluda.
Žene u tridesetim samo žele da se udaju.
Ova predrasuda je posledica činjenice da ženama u tridesetim biološki sat otkucava, pa bi, opsednute time, prihvatile i prosečnog muškarca samo da dobiju dete.
Ženama su kućni poslovi u genima.
Peglanje, kuvanje i čišćenje i ostale poslove u kući jednostavno su bile prisiljene da obavljaju kada nisu same zarađivale za život. Zar danas nije drugo vreme?
----------------------------------------------------------------------
Izreke poznatih
Albert Ajnštajn:
„Lakše je razbiti atom, nego predrasudu.”
„Zdrav razum je samo pregršt predrasuda koje smo usvojili do osamnaeste.”
Anton Pavlovič Čehov:
„Drugi deo čoveka kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti i predrasuda koje je stekao tokom prvog dela života.”
Ivan Sergejevič Turgenjev:
„Beskorisno je čoveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda. ”
Čarls Kaleb Colton:
„Najveći prijatelj istine je vreme, njen najveći neprijatelj je predrasuda, a njen stalni pratilac – poniznost.”
Dana Stanković
objavljeno: 09.10.2011.
