Izvor: Objava, 05.Okt.2018, 15:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ВУК КАРАЏИЋ О ПОСЛЕДЊИМ ДАНИМА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА 1813. ГОДИНЕ

Пошто Турци стигну на Мораву, Кара-Ђорђије дође 19-га септемврија у Београд, па оданде сутрадан ујутру отиде с митрополитом Леонтијем у српски логор на Мораву. Једни говоре да је онде заповедио Вулу Илијићу, војводи смедеревскоме, којега је шанац био на самоме утоку Мораве у Дунав, да ноћу побаца топове у Мораву, а војницима да каже, нека бежи, куда ко зна; али Вуле сам говори, да му је сасвим друкчије казао, то јест: "Држи се ту и чувај док се може, а ако Турци пређу Мораву, ти онда трчи у Смедерево, те варош попали, па се с бећарима и момцима затвори у град; у Београду ћу ја тако исто уредити да се варош попали и војска у град затвори; а ја идем у Шумадију; па онда Турци нека на Врачар, да и видимо, шта ће чинити". - Он се то вече врати с Леонтијем у Београд; ту исту ноћ пређу некаке турске чете преко Мораве горе више српски шанчева, а он ујутру рано седне у лађу, и побегне у Земун. Кад овај глас пукне по Србији, војска се упропасти од страа и од чуда, па одма прсне, куд је ко могао. Турци потом сви пређу преко Мораве, али за три дана нису смели у пуст Београд доћи, јер нису могли веровати да су га Срби тако ласно оставили. Од тога се страшнога гласа разбегне и она српска војска из шабачког поља. Старешине све, осим Милоша Обреновића, које се десе око Саве и око Дунава, пребегну у Срем и у Банат; а које се затеку унутра у земљи, оне или се после Турцима испредају, или се ајдучки кроз њи провуку и пребегну крадом за онима првим. Народ прости из оближњи наија такођер пребегне преко Саве и преко Дунава, а они унутра побегну у планине; па се на позивање турско и ови испредају и они повраћају.

(Одломак из књиге Вука Караџића "Милош Обреновић" из 1828. године)