Izvor: Objava, 05.Okt.2018, 20:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ЈЕДНА АКЦИЈА ХАЈДУЧКОГ ХАРАМБАШЕ ГАВРИЛА ШИБАЛИЈЕ 1804. ГОДИНЕ

Гаврило Божов Шибалија рођен је у Горњој Морачи. У време избијања Карађорђевог устанка имао је јаку хајдучку дружину од двеста до зуба наоружаних хајдука. У тој чети био је и његов млађи брат Јован.Гаврилова хајдучка дружина четовала је по Босни, Херцеговини и Србији, а зиму су проводили у хајдучким селима испод Дурмитора, где су искрчили нешто земље и сејали јечам и хељду, а имали су и нешто стоке и сена.

Године 1802. Милан Бошковић из села Барице код Бијелог Поља се потурчио, узевши име Хусеин. Не питајући муселима Заим-бега Селмановића у Таслиџи, на своју руку кметио је околна српска села. Од куле је направио тврђаву, оградио је каменим зидом на коме је оставио пушкарнице. Кнезови су подносили тужбе Заим-бегу, али Хусеин није хтео сићи у Таслиџу, а заптији је одговарао: "Турчин сам у вери као и он. А Бошковићи, и док су били Срби, нису силазили Селмановићима на подворење. Сиктер, бре! А други пут обесићу о бор пред кулом онога кога ми по овом послу пошаљу".

Хусеин се спријатељио са угледним турским породицама Мушовић и Ђурђевић у Колашину и наставио започети посао. А откако је 1804. године избио устанак у Србији, Хусеин је постао неподношљив за цео крај од Таре до Лима. Неколико судара с морачким хајдуцима натерали су га да држи педесетак Арнаута, које су околна села морала плаћати и хранити. Једино што је својим људима бранио, било је да Србима ударају на образ и отимају жене.

Ударити на Бошковића кулу у којој је било педесетак Арнаута, Гаврило Шибалија је знао да није лак посао и да ће тешко успети, ако то не изведе на превару. Хусеин је поред стража имао и пуну авлију снажних паса. Хајдуци су се досетили: заклали су два добра брава, месо посули шапом, тако да пси, кад поједу то месо, не могу лајати.

Једне јесење ноћи 1804. године Гаврило је са стотину хајдука извршио препад на кулу Хусеина Бошковића. Ноћ их је прикривала док су нечујно опкољавали кулу на брегу.

Затим су се Милија Палија, Ђуро Шамшал и још тројица хајдука лагано привукли стражари у којој су стражарила тројица стражара Арнаута. Хајдуци су брзо ускочили унутра и поклали стражаре. Онда су хајдуци преко авлијског зида пребацили комаде меса, а затим се опрезно увукли кроз авлијска врата. Преједени пси нису им правили никакoве сметње. Гаврило је распоредио хајдуке. Милију је оставио пред вратима, Ђуро да држи на оку друге зграде и штити у случају борбе Милију и његове људе. А он је са двадесетак хајдука, лагано као мачка пошао уз степенице. Изненадио је Хусеина Бошковића и Арнауте у великој оџаклији којима није преостало ништа друго него да се без борбе предају.

Гаврило је донео следећу одлуку: Хусеина Бошковића са његовим млађим сином, Бајром, примио је у своју чету да у њој опере образ, док је Хусеинов старији син Стојан, који се није турчио, у пратњи једног хајдука одвео жене из Хусеинове породице и његову стоку до Гаврилове куће.

Иначе, харамбаша Гаврило Шибалија био је главна Карађорђева веза са црногорским владиком Петром и морачким војводом Мином Радовићем. Са својим хајдуцима учествовао је током Првог српског устанка 1806. године у Карађорђевој војсци у бици на Мишару и у ослобођењу Београда. Као представник херцеговачких племена био је на Конференцији у Букурешту 1812. године. Преселио се у Жабљак, племе Дробњаци. Био је ожењен Станом, сестром Милића Новоселца. Умро је 1840. године.