Izvor: S media, 03.Sep.2010, 08:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Statusna konferencija u postupku protiv Karadžića

U Haškom tribunalu danas će biti održana statusna konferencija u postupku protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, na kojoj će biti razmotrena procesna pitanja u vezi sa dosadašenjim tokom glavnog pretresa, koji bi trebalo da bude nastavljen 6.septembra.

Sudjenje je prekinuto 20. avgusta na dve sedmice, radi upoznavanja odbrane sa sadržinom 18 ratnih dnevnika bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske i haškog optuženika Ratka Mladića >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << .

Dnevničke beleške će biti korišćene kao dokazi u postupku s obzirom da Karadžić nije dovodio u pitanje njihovu verodostojnost, s tim što će sudsko veće na kaju procesa proceniti da li su potkrepljene drugim dokazima i ceniti njihovu dokaznu snagu.

Mladićevi ratni dnevnici, audio i video snimci otkriveni su zimus i zaplenjeni u njegovoj porodičnoj kući na Banovom Brdu u Beogradu.

U toku glavnog pretersa Karadžić se često žalio da mu Tužilaštvo ne dostavlja blagovremeno materijale, pa je sudsko veće osudilo ponašanje Tužilaštva prekinuvši sudjenje na dve sedmice.

Veće je naložilo Tužilaštvu da se u toku pauze posveti tom poslu i blagovremeno izvrši svoje obaveze prema Karadžiću do 1. oktobra, ali je odbilo Karadžićev zahtev da uloži žalbu.

U toku sudjenja, Karadžić je od vlada više desetina država zatražio dokumenta relevantna za sud, ali one nisu pokazale mnogo spremnosti na saradnju.

Izmedju ostalog tražio je dokumenta i od Ministarstva spoljnih poslova Danske koja se odnose na bombardovanje Markala u februara 1994. u Sarajevu. Odgovornost za ovaj napad, u kome je poginulo 66 ljudi, i dan-danas je sporna, ali se ipak optužuju srpske snage.

Prema pisanju dnevnika "Kristeligt Dagblad", Ministarstvo odbrane Danske u Kopenhagenu odbilo je upit Haškog tribunala pod lažnom tvrdnjom da ne poseduje tražena dokuementa.

Danski list tvrdi da je imao uvid u tri dokumenta koja se nalaze u arhivi Ministarstva odbrane u Kopenhagenu iz kojih proizilazi da su UN imale sumnju da li su stvarno trupe bosanskih Srba ispalile granatu na Markale, i da se nije moglo raditi o bosansko-muslimanskom napadu.

Karadžić, koji odbacuje odgovornost za masakr na Markalama, u julu je uputio i zahtev Francuskoj da dostavi odredjena dokumenata tajnih službi o slučaju "Markale".

Karadžić predložio sudskom veću i da usmeno sasluša predstavnike vlasti Bosne i Hercegovine koje nisu pokazale spremnost na saradnju i, čini se nisu sposobne da pronadju tražena dokumenta, posebno ona koja se odnose na avionske letove u Tuzli, preko kojih je, kako tvrdi, švercovano oružje za muslimansku stranu.

Karadžić je optužen za genocid i druge ratne zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Sudjenje je počelo oktobra 2009. kada je tužilaštvo u uvodnoj rečin obrazložilo optužnicu, dok je u martu ove godine Karadžić izneo svoju odbranu, negirajući sve navode optužnice.

Saslušanje svedoka je počelo u aprilu, a posle statusne konferencije glavni pretres će biti nastavljen u ponedeljak, 6. septembra.

Tanjug

Nastavak na S media...