Izvor: Kurir, 31.Jul.2010, 10:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVI MI MLADIĆI
Šta li radi Ratko Mladić? Zašto da pričamo o Ratku samo kad to vlast hoće? Zašto ne danas?
Ukoliko je u Beogradu, sigurno šeta Adom Ciganlijom i, maskiran bradom, brkovima i godinama, uživa u curama na rolerima, koje, nošene dugim nogama, naleću na bicikliste i decu sa sladoledima. Gledanje devojaka prekaljeni ratnik obavlja kroz naočare za sunce koje je prošle nedelje kupio u „Liliju", zajedno s kremom za sunčanje, pošto planira da malo ode nekud. Beograd >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << je smor kad te niko u njemu ne voli. To jest, ne lovi, ne znam šta mi bi.
„Komandant" verovatno planira da skokne do Istočnog Sarajeva, ulogori se na vrhu brda, gleda u svetlucavi grad ispod i razmišlja: „Eh, da mi je jedna haubica, kao u 'stara dobra vremena’..." Ili možda da ode u obilazak manastira u kojima se krio od 2002. do 2005? Ah, to su bili dani... Samo on, zmije i orlovi. A, da, i monasi. Ili možda na more? Ali koje? Ovi Grci odoše u k, a „komandant" nije stigao da vidi Mikonos. Ništa onda, Crna Gora ili Turska.
A leto mu i nije neko doba. Valjda ga zato i ostavljaju na miru. Srebrenica mu sjebe svaki raspust. Smore sa tim svakog jula, ni televiziju ne može da gleda, a da ga ne podsećaju na taj sitni dečački greh koji je sebi dopustio u suton herojskog rata, iz koga je upravo on izašao kao najveći heroj (Šešelj i Karadžić mogu samo da mu zavide na broju prodatih majica). Još kad vidi sinove akademika kako se u njegovo ime izvinjavaju po Bosni, majko mila, da si tu da vidiš šta ti je sin dočekao!
Sigurno je Ratko gledao i Skupštinu. Smejao se od srca kada je Ivica Dačić podsetio Čanka da je Vojvodina 1974. imala isti ustavni status kao Kosovo. Dobar je taj Ivica, šteta što je američki špijun. Uf, da neće možda neki novi rat? Daj bože. Ima Srbin oružja zakopanog po njivama za još najmanje tri rata! Što se ovde ništa ne sadi? Da bi Srbin mogao da iskopa svoje kratke i duge cevi i pođe za Ratkom Mladićem - svojim herojem, u svoj poslednji trijumfalni pohod! Vojvodina, Sandžak, Niš, koga boli k! Daj samo malo akcije, jebote!
Iz slatkog sanjarenja, „komandanta" je prenula rasprava između Tomislava Nikolića i Nenada Čanka oko toga da li je Čanak 2001. psovao majku srpsku limenoj tabli Radio-televizije Srbije. Sve bi to „komandant" po kratkom postupku. Onog prečanskog bajkera još u Vukovaru, 1991, a ovog grobara čim ga bude ponovo sreo na nekoj slavi! Pa zar onakvog čoveka da izda! Onakvu veličinu! A bio mi je sumnjiv sve vreme, onako potuljen, a i onaj njegov mali, sa usnama boje višanja, galamdžija, i za njega sam znao! Čim toliko diže larmu, savest mu nije čista. Sve je Ratko znao, ali nije imao ko da ga čuje.
Ponekad „komandant" pomisli kako bi možda bilo bolje da se predao. Da ne gleda ovo. Možda neko od njega nešto očekuje. Pa kuda će ova omladina s ovima! Ova silna zaludna đeca, puna adrenalina i negativne energije! Bolje i sa Ratkom u smrt, nego u raspalu EU. Treba svoj toj izgubljenoj srpskoj deci neko ko će ispred njih izaći i uzviknuti: „Sad! Sad zapalite Skupštinu! Kad su svi unutra!" „Au, majku mu, pa je l’ moram baš ja", misli se verovatno „komandant". A ko će drugi, heroju Ratko? Zašto te ostaviše neuhapšenog sve ovo vreme? Da bi, na kraju, kada se krug sudbine zatvori i svemirski točak zavrti u pravom smeru, opet stao na čelo kolone.
Iz slatkog sanjarenja, „komandanta" je prenulo repliciranje između Vuka Jeremića i Čedomira Jovanovića i tu mu je prekipelo! Ko su, more, ovi balavci! Je l’ uopšte imaju vojne knjižice! O, majko Srbijo i Republiko Srpska! Ljutito je izašao iz svog Šteka br. 3 na Dedinju, stavio lažne brkove i bradu, jer, ipak će proći pored dvadeset naoružanih žandarma na putu do kladionice, gde, kad sve odlazi dođavola, voli da svrati i pomene, onako na kvarno, prisutnima svoje ime, a onda ih sluša kako potpuno zapostavljaju fudbal i pronalaze svoj smisao u njemu. Komandantu. Heroju.
