Izvor: S media, 13.Avg.2010, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatni snimci kao dokaz?
Privatni snimci razgovora koje je ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić vodio sa brojnim sagovornicima, kao i snimci kontraverznog biznismena Stanka Subotića sa, kako tvrdi, bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da li tonski zapisi mogu biti korišćeni u sudskom postupku kao validan dokaz.
Profesori Pravnog fakulteta Milan Škulić i Goran Ilić ocenjuju za da privatno snimani telefonski >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << razgovori mogu da budu korišćeni kao dokazni materijal u sudskom postupku samo pod posebnim uslovima, dok advokat Strahinja Kastratović smatra da se oni uopšte ne mogu koristiti.
U slučaju privatnog snimanja telefonskih razgovora sudska praksa nije ujednačena, a neophodno je proveriti i autentičnost audio ili video snimka, odnosno da li je ubačena ili izbrisana neka rečenica, naveli su Škulić i Ilić.
Kastratović, pak, tvrdi da razgovori snimljeni bez naloga suda nisu validni za sud.
Ova dilema nije prvi put otvorena, niti su Canetovi i Mladićevi snimci prvi takvi koji se pojavljuju vezano za sudski proces.
Željko Simić, bivši ministar kulture i istaknuta figura Miloševićeve političke scene bio je svojevremeno negativni junak "crne hronike", što je potkrepljeno video snimkom, koji je korišćen kao dokaz, a Simić je osudjen.
Policija je, kako bi potkrepila sumnju da je Simić počinio tešku kradju, na konferenciji za novinare prikazala snimak video-kamere na kojem je zabeležen trenutak kada Simić u nekoliko navrata u tudjem stanu, u trenutku odsustva domaćina, u svoj džep stavlja novac i predmete sa stola ispred sebe.
Četiri decenije ranije, ondašnji sudija, kasnije advokat, Ilija Radulović, vodio je proces koji je Vuk Drašković opisao u svom romanu "Sudija".
Tada je, na osnovu magnetofonske trake, protiv Nebojše Ivkovića pokrenut postupak za uvredu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
Radulović je bio prvi sudija koji je zatražio mišljenje profesora etike da li je uopšte dozvoljeno saslušati traku. Zaključak je bio da je to neprihvatljiv čin koji bi proizveo dalekosežne negativne posledice.
Profesor Škulić smatra da treba razlikovati slučaj kada sudija naredi da se snimaju razgovori, u istrazi i procesima za neka krivična dela poput organizovanog kriminala.
On ukazuje da je, medjutim, mogo osetljivije pitanje kada je neka osoba privatno snimala neke razgovore.
"Tu praksa, do sada, nije bila ujednačena", kaže Škulić za Tanjug.
On je podsetio da su poslednjim promenama Zakonika o krivičnom postupku, iz septembra 2009. uvedena neka pravila "kada snimci, kako audio, tako i video, pod odredjenim uslovima mogu biti dokaz".
"Tu je, u suštini, poseban uslov da se ne sme raditi o krivičnom delu", rekao je on objašnjavajući da "ako neko vrši krivično delo time što snima neke razgovore, onda tako nešto ne može biti dokaz".
Škulić je istovremeno ukazao da "ako to nije u pitanju, onda snimak može biti dokaz pod nekim uslovima, a najvažniji je da je osoba koja je snimana, izričito ili prećutno, dala saglasnost da bude snimana".
"Ako nije tako, onda to, takodje, ne može biti dokaz", naveo je on dodajući da "s druge strane, postoji situacija kada osoba koja je snimana nije dala saglasnost, ali je neka druga osoba, koja je, takodje učestvovala u razgovoru, ili bila na nekom snimku dala saglasnost".
Po njegovim rečima, to pitanje "nije baš potpuno jedinstveno rešeno u praksi".
Ilić podseća da, kada je reč o snimanju razgovora, postoji mogućnost da sud svojom odlukom naredi tajno snimanje nekih razgovora, "i to se čini kada postoje osnovi sumnje da je neka osoba učinila odredjeno krivično delo".
On je rekao i da se u slučajevima Mladića i Subotića radi o snimcima koji su privatno napravljeni dodajući da se tu "može postaviti pitanje da li se tako nešto može koristiti u krivičnom postupku".
"Generalno, takve zabrane nema, a ono što bi, kao i za svaku drugu istragu, a ovo se u procesnom smislu može nazvati istragom, trebalo bi utvrditi da li je sadržaj snimka verodostojan", objašnjava Ilić.
Prema njegovim rečima, neophodno je utvrditi da li je bilo nekih intervencija koje idu u pravcu umetanja neke rečenice koja nije izgovorena, ili koja je izgovorena u nekom drugom razgovoru, a ovde je ubačena, ili je, možda, nešto brisano.
"To bi (snimani telefonski razgovori) moglo da bude dokaz koji bi se u postupku mogao koristiti, ali bi, svakako, tu moralo da se utvrdjuje da li je zapis autentičan, i da li je, eventualno, bilo na njemu nekih intervencija", rekao je Ilić.
Advokat Strahinja Kastratović smatra da ne postoji mogućnost da se privatno snimani telefonski razgovori koriste kao dokaz u sudskom postupku ukoliko prethodno nije bilo naredbe istražnog sudije.
Kastratović kaže i da privatno snimani razgovori u kojima se sagovornik "navodi ili navlači da nešto kaže", takodje, nisu validni za dokazni postupak.
Pogledaj vesti o: Ratko Mladić
Privatno snimljeni razgovori su dokaz - samo izuzetno
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Avg.2010
BEOGRAD -..Privatni snimci razgovora koje je ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić vodio sa brojnim sagovornicima, kao i snimci kontraverznog biznismena Stanka Subotića sa, kako tvrdi, bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da...
Privatni snimci samo izuzetno mogu biti dokaz
Izvor: Press, 13.Avg.2010
Privatni snimci razgovora koje je komandant Vojske RS Ratko Mladić vodio sa brojnim sagovornicima, kao i snimci kontroverznog biznismena Stanka Subotića sa bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem izazvali su veliko interesovanje javnosti, ali i dilemu da li mogu biti korišćeni kao validan...
