Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Nov.2010, 15:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Presuda jatacima u četvrtak

BEOGRAD -

Prvi osnovni sud u Beogradu zakazao je danas objavljivanje presude optuženima za pomaganje u skrivanju haškog begunca generala Ratka Mladića za četvrtak, 4. novembar u 10 sati.

Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo da se deset optuženih oglasi krivim i osudi po zakonu, jer je tokom suđenja dokazano da su optuženi od 2002. do 2006. godine pomogli da Ratko Mladić ne bude otkriven i uhapšen.

Odbrana optuženih zatražila je oslobađajuću >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << presudu, jer smatra da njihovi branjenici nisu izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, pošto Ratko Mladić nije pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom.

Odbrana, tadkođe, tvrdi da bi protiv optuženih trebalo odbiti optužnicu i osloboditi ih, ukoliko bi se primenio blaži krivični zakon prema kome bi za ovo krivično delo mogla da se izrekne kazna od tri meseca do tri godine zatvora, pa bi prema tome u odnosu na sve njih nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Prema zakonu, za krivično delo za koje optužene tereti optužnica, preti im kazna od jedne do osam godina zatvora.

Svi negirali osim Lugonje

Na optuženičkoj klupi kao Mladićevi "jataci" uglavnom su izbeglice iz BiH koji su tokom sukoba 1990-tih našle utočište u Beogradu.

Oficir VRS Jovo Đogo, koji je preminuo prošle godine, u optužnici je označen kao organizator operacije skrivanja od 2002, kad je Mladić napustio vojne objekte, pa do kraja 2005.

Optuženi su, na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali sigurne stanove, u kojima se Mladić skrivao, navodi se u optužnici.

Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, ostali su bivši oficiri VRS Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.

Oni se optuženi da su u "produženom trajanju" pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega.

Svi osim generala VRS Marka Lugonje negirali su tada da su skrivali Mladića, braneći se da su "stanove iznajmljivali za kockanje i švaleraciju", ili prosto odbijajući da priznaju navode optužnice koja ih tereti za krivično delo "pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela".

Mladićevi jataci uhapšeni su u aprilu 2006. i posle gotovo osam meseci u pritvoru pušteni da se brane sa slobode.

Ovo suđenje je u više navrata vraćano na početak zbog promene sudskog veća, trudnoće i bolesti pojedinih optuženih, kao i dva neuspela pokušaja bivšeg Drugog opštinskog suda da se oglasi nenadležnim posle promene "zakona o jatacima", kada je delo za koje se terete optuženi prešlo u nadležnost Veća za ratne zločine Okružnog suda.

Za petnaest krivičnih dela

Ratko Mladić (68) se nalazi u bekstvu pošto je pred Haškim tribunalom optužen za 15 krivičnih dela ratnih zločina i genocida protiv Bošnjaka i Hrvata u ratu u Bosni i Hercegovini (BiH) između 1992. i 1995. godine.

Optužnica, podignuta 1995, tereti Mladića za genocid, zločine protiv čovečnosti i mnogobrojne ratne zločine (uključujući one koji se odnose na snajpersku kampanju protiv civila u Sarajevu), a kasnije iste godine je proširena i na ratne zločine vezane za napad u julu 1995. na Srebrenicu, koju su Ujedinjene nacije prethodno proglasile bezbednom zonom.

Mladić se tereti i za uzimanje talaca iz redova osoblja mirovne misije UN.
Pogledaj vesti o: Uhapšen Ratko Mladić

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...