Izvor: Kurir, 03.Jun.2011, 11:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZVOR: MLADIĆ NE BOLUJE OD TUMORA LIMFNIH ŽLEZDA
HAG - Optuženi Ratko Mladić ne boluje od tumora limfnih žlezda, kako je tvrdio njegov beogradski advokat Miloš Šaljić, rekao je danas Beti izvor u Hagu. Izvor blizak Tribunalu precizirao je da je Mladić, odmah pošto je pristigao u sudski pritvor u Sheveningenu, podvrgnut lekarskim pregledima, delimično i u zatvorskoj bolnici.
"Te pretrage su pokazale da Mladić ne boluje od tumora limfnih žlezda", naglasio je izvor. Mladićev beogradski advokat Šaljić tvrdio je >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da, po medicinskoj dokumentaciji koju poseduje, Mladić boluje od teškog oblika raka limfnih žlezda. Po Šaljićevoj tvrdnji, polovinom 2009. godine, Mladić je operisan, a zatim podvrgnut hemoterapiji u jednoj bolnici u Beogradu.
Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić biće u 10 sati prvi put izveden pred sudiju Haškog tribunala, kako bi se izjasnio o krivici po tačkama optužnice koja ga tereti za genocid i zločine protiv čovečnosti nad nesrbima u BiH, 1992-95.
Sudija Alfons Ori iz Holandije pozvaće Mladića da potvrdi svoj identitet, pitaće ga da li je pročitao optužnicu i da li razume njene navode. Sudija može naložiti da Mladiću bude pročitana cela optužnica ili njen deo. Ori će zatim optuženog upitati i da li želi da se izjasni o krivici po navodima optužnice. Mladić može odlučiti da se u prvom pojavljivanju izjasni o krivici, a može odabrati i da to izjašnjavanje odloži za mesec dana.
Odlaganje izjašnjavanja o krivici za mesec dana uobičajena je praksa pred Tribunalom, budući da optuženi često ne žele da kažu da li se osećaju krivim ili ne, dok sami ne odaberu advokata. Budući da Mladić još nije imenovao branioca, Tribunal mu je danas, isključivo za prvo pojavljivanje, kao zastupnika po službenoj dužnosti postavio beogradskog advokata Aleksandra Aleksića.
Po pravilima Tribunala, Aleksić će danas posetiti Mladića u sudskom pritvoru u Sheveningenu i sa njim porazgovarati o sadržaju optužnice. Izmenjenom optužnicom, Mladiću se na teret u 11 tačaka stavljaju genocid, zločini protiv čovečnosti nad nesrbima i kršenja zakona i običaja rata tokom sukoba u BiH 1992-95.
U dve tačke, Mladić je optužen za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, u ostalih devet na teret mu se stavljaju progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, prisilno premeštanje, terorisanje i nezakonite napade na civle i uzimanje talaca.
Mladić je optužen za genocid u Srebrenici, ali i u Bratuncu, Foči, Ključu, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Optužnica protiv Mladića usredsređena je na etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora artiljerijskim i snajperskim napadima na civile tokom opsade Sarajeva u istom periodu; genocid nad oko 7.000 Muslimana u Srebrenici u julu 1995. i nad nesrbima u još osam opština u BiH i uzimanje međunarodnih talaca u maju te godine.
Optužnica protiv Mladića ista je kao optužnica po kojoj se pred Tribunalom sudi bivšem predsedniku RS Radovanu Karadžću. Po izmenjenoj optužnici, Mladić i Karadžić su bili na čelu udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno uklanjanja bosanskih Muslimana i Hrvata sa teritorija za koje su bosanski Srbi tvrdili da su njihove. Te teritorije, posle progona nesrba, trebalo je da budu deo nove srpske države.
Kao drugi članovi tog zločinačkog poduhvata, u optužnici su navedeni i Slobodan Milošević, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović Arkan, Vojislav Šešelj i drugi. Kako se navodi u optužnici, "Ratko Mladić je, radi postizanja tog cilja, delovao u sprezi sa drugima na počinjenju zločina na različitim lokacijama...Kao najviši oficir VRS, Mladić je imao efektivnu kontrolu nad snagama koje su učestvovale u počinjenju zločina.
Mladić je optužen da je planirao, potpirivao i naređivao zločine". Mladić je u pritvoru Tribunala pošto su ga vlasti Srbije prebacile specijalnim avionom u Roterdam i predale ga sudu.
Prvu optužnicu protiv Mladića zbog genocida nad 7.000 Muslimana u Srebrenici, Tribunal je podigao 25. jula 1995., ali on je ostao begunac do 26. maja, kada su ga vlasti Srbije uhapsile u Lazarevu kod Zrenjanina.
Pogledaj vesti o: Hag
