Izvor: Politika, 12.Jun.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradske adrese
Odloženo suđenje za skrivanje i pomaganje Ratku Mladiću, zbod nedolaska svedoka penzionisanog generala Aca Tomića i Milana Pupića
Suđenje grupi optuženih za skrivanje i pomaganje haškom optuženiku Ratku Mladiću odloženo je juče u Drugom opštinskom sudu za kraj septembra, zbog nedolaska svedoka –. Tomić, kako je juče saopšteno, nije uredno obavešten, a svedok Pupić je, kako je izvestio predsednik veća, neposredno pred početak ročišta obavestio sud da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nalazi na Kosmetu i da zbog toga ne može da dođe.
Prvi glavni pretres u postupku protiv pomagača Ratka Mladića, održan je 27. septembra 2006. godine pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu. Osmoro od ukupno deset optuženih donelo je tada odluku da svojim dosadašnjim advokatima otkaže punomoćje, s obzirom na to da je sudsko veće, kojem je predsedavao Dejan Dobrosavljević, donelo odluku da iz daljeg toka postupka isključi javnost. Branioce su zadržali Predrag Ristić i Marko Lugonja.
Tek treći po redu glavni pretres, održan 17. novembra 2006. godine, otvoren je za javnost.
Da iznese odbranu prvi je pozvan, sada pokojni, Jovo Đogo. Navodeći da ne razume optužnicu i nazivajući je „običnim pamfletom”, Đogo je priznao da poznaje Mladića koga je nazvao patriotom, herojem i profesionalcem. Odbio je, međutim, da kaže na kojim se mestima viđao sa haškim optuženikom.
Okrivljeni Marko Lugonja, priznao je pred sudom da se haški optuženik u njegovom stanu u Ulici Vladimira Popovića broj 24 skrivao pet-šest dana. On je naveo da je to nerado prihvatio i da na njega niko nije vršio pritisak da to uradi. Stanko Ristić, takođe optužen, osporio je navode optužnice u kojoj se tvrdi da je Ratka Mladića u dogovoru sa Jovom Đogom, vojnim automobilom marke „jugo” prevezao od kasarne Gardijske brigade Vojske Jugoslavije u Beogradu do svog stana u Ulici Peđe Milosavljević broj 24. On je dodao i da je Mladića video samo jedanput i to na aerodromu Udbine 1995. godine. Ristić, čiji je sin Predrag takođe optužen, priznao je da je iznajmljivao stanove u Ulici Jurija Gagarina 183 i 118, u kojima se prema navodima optužnice skrivao Mladić, ali da to nije radio za sopstvene potrebe.
– Đogo je tražio da za njega iznajmim stan, pa sam to i uradio u Ulici Jurija Gagarina 183 – rekao je Ristić pred sudom. – Nisam znao zbog čega to traži. Mislio sam da mu treba za švaleraciju jer je i ranije bilo poznato da Đogo voli da „švrlja”.
Ljiljana Vaskovići i Ratko Vučetić istakli su da Mladiću nikada nisu omogućili boravak u svojim domovima. Vaskovićeva je naglasila da je izjavu kod istražnog sudije kada je rekla da je Mladić prespavao kod nje jedne noći u oktobru 2002. godine „dala pod pritiskom i ucenom jer su joj oba deteta bila pritvorena u samici”. Vučetić, koji je s Mladićem išao u osnovnu školu i posle rata ga posećivao, rekao je da je Mladića poslednji put video u Beogradu, 28. juna, kada je izručen Slobodan Milošević. Saša Badnjar branio se ćutanjem.
Bojan i Tatjana Vasković, izjavili su da ostavljaju sudu na procenu da li je tačan njihov iskaz koji su dali u policiji kada su priznali izvršenje dela ili onaj dat kod istražnog sudije kojim su to pobili. Ipak, brat i sestra su na neki način negirali optužbe, navodeći da ni oni, ni članovi njihove porodice nikada nisu skrivali nijednog optuženika. Ni Blagoje Govedarica, penzionisani oficir Vojske Jugoslavije nije priznao optužnicu, ali je njene navode delimično potvrdio tokom iznošenja odbrane. Govedarica je potvrdio da je snabdevao hranom pripadnike 30. kadrovskog centra VJ koji su obezbeđivali kuću u kojoj j živela Mladićeva supruga Bosiljka.
Najveću pažnju javnosti izazvalo je svedočenje nekadašnjeg potpukovnika Vojske Jugoslavije Srboljuba Nikolića koji je pred sudom rekao da su za boravak haškog optuženika u vojnim objektima znali Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Nebojša Pavković, Nebojša Čović, Momčilo Perišić i drugi.
M. Derikonjić
-----------------------------------------------------------
Žarko Trebješanin: Snimci nastali u vreme kada se Mladić osećao zaštićeno i bezbedno
Dr Žarko Trebješanin, psiholog i profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kaže da je očigledno da fotografije prikazane na televiziji nisu nastale pre godinu ili dve. „Osoba koja je na njima i za koju se pretpostavlja da je general Ratko Mladić ne bi izgledala tako bezbrižno i zaštićeno i bez strepnje se kretala u raznim socijalnim situacijama i dozvoljavala da je neko fotografiše, ako ima svest o tome da u tom trenutku za njom traga ceo državni vrh”, ističe dr Žarko Trebješanin.
„To bi bilo sinonim za samoubilačko ponašanje. Naša država pokazuje veliku dozu odlučnosti da uhapsi generala Mladića i on svakako ne želi da sebe ’ponudi na tacni’ državnom vrhu, niti želi da se preda, već se skriva i vodi računa da se ne pojavljuje na socijalnim skupovima. Osim toga, Ratka Mladića čuva profesionalno obezbeđenje i osobe koje njega snimaju kamerom rizikuju da ostanu i bez glave i bez fotoaparata, ako ga slikaju bez njegove dozvole. Takođe, one moraju da imaju svest o tome da bi snimanje Mladića u ovom trenutku od njih napravilo saučesnike u skrivanju generala, jer se po pozadini može zaključiti gde su slike napravljene. Da rezimiram, sasvim je očigledno da su snimci napravljeni u periodu kada se Mladić osećao zaštićenim i bezbednim”, kaže dr Žarko Trebješanin.
Na pitanje da li bi mogao da pronađe sličnost između javnih „nastupa” Ratka Mladića i Radovana Karadžića, on kaže da ne bi mogao da stavi znak jednakosti između ova dva haška optuženika, jer je Karadžić u javnosti imao lažni identitet i potpuno je promenio izgled, što ne bi moglo da se kaže za Mladića, ako bismo sudili na osnovu fotografija i video-zapisa koji su se videli u TV dnevniku.
K. Đorđević
[objavljeno: 12/06/2009]
