Izvor: Blic, 05.Jan.2014, 22:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto skupo plaćamo hranu
Kupovna moć građana Srbije iz dana u dan sve je manja, promet u trgovinama opada, a protivno svakoj logici - trgovačke marže konstantno rastu.
Ministar trgovine Rasim Ljajić istakao je da su prosečne marže u Srbiji, koje su i usred krize za godinu dana skočile sa 19 na 21 odsto, nekoliko puta veće od evropskih i svetskih, ali i za desetak procenata više od onih u regionu.
Na putu od proizvođača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << do potrošača, roba prolazi kroz ruke dobavljača, distributera, trgovaca... Svako od njih uzima za sebe deo zarade, znatno veći nego njihove kolege u svetu, pa su hrana, odeća, obuća i bela tehnika kod nas mnogo skuplji nego u ostatku Evrope. Uslove za ovakvo poslovanje učesnicima u trgovinskom lancu stvaraju neefikasna država, trgovački, proizvođački i uvozni lobiji i monopoli, skupa proizvodnja i neinformisani potrošači.
Koliko tačno bilo koji učesnik u trgovinskom lancu zarađuje, dobro je čuvana tajna, a da stvari mogu da budu neuporedivo jeftinije, govori nam poseta inostranstvu, gde istu robu građani mogu da pazare za opipljivo manje novca, a da stvari i namirnice mogu da budu jeftinije, dokazuju i razna akcijska sniženja na kojima se cene značajno spuštaju, a da trgovci i dalje imaju dobru zaradu.
Svetski trgovinski lanci našli su računicu po kojoj im je prodaja isplativa čak i kada je razlika između nabavnih cena i onih na rafu tri-četiri odsto. Trgovci u Srbiji koji za hranu, slatkiše, kozmetiku i hemiju zaračunavaju marže i do 44 odsto, tvrde, pak, da je to nemoguće. Ipak, kolike su tačno njihove marže, nijedan trgovac ne želi da otkrije.
- Da bi prosečna trgovina u Srbiji preživela, potrebna joj je marža od bar 15 odsto. Ako bismo od prodaje proizvoda samo hteli da isplatimo radnike, marža bi bila oko pet odsto. Ako hoćemo da platimo i zakup lokala i komunalije, to je još toliko, a tek onda dolazi naš profit - objašnjava trgovac Žarko Milinković.
Trgovci u regionu, čini se, nemaju ovakve troškove jer su njihove marže znatno niže. U Republici Srpskoj, na primer, iznose oko osam procenata.
- Kod nas su marže velike zbog nedostaka konkurencije. U Srbiji još ne postoji nijedan diskontni lanac, a i učešće velikih trgovinskih lanaca u zaostatku je u odnosu na komšije. Trenutno pregovaramo s nekoliko trgovaca, a najrealnije je da nam prvi dođe „Lidl“, koji je već kupio deset lokacija, a do kraja godine trebalo bi da ih kupi još nekoliko - kaže Rasim Ljajić i dodaje da Srbija postaje značajno tržište za ulaganja na tržištu trgovine, koje će za tri godine vredeti 105 milijardi dolara, 50 odsto više nego danas.
I iskustvo Vere Vide, predsednice Centra za zaštitu potrošača, pokazuje da su marže trgovaca u Srbiji najviše u regionu.
- Marže za hranu idu do 20-30 odsto, dok su na odeću i nekoliko puta veće. Koliko u stvari trgovci zarađuju, najbolje vidimo na akcijama gde su cene proizvoda do 50-60 odsto niže nego u redovnoj prodaji. To nam najbolje pokazuje kolika im je stvarna vrednost jer niko nije lud da posluje s gubitkom - kaže Vida.
Ono što najviše čudi udruženja potrošača jeste to što povećanje prosečnih marži dolazi u trenucima kada je kupovna moć stanovništva na dnu, a promet u trgovini osam procenata manji nego godinu dana ranije, a pitanje je koliko bi veće bile njihove marže da kupovna moć građana nije ozbiljno poljuljana.
Proizvođačka cena proizvoda od mesa i tri puta je niža od maloprodajnih, a od razlike se pokriva PDV i trgovačka marža.
- Veliki trgovci danas imaju svoju proizvodnju, a veliki proizvođači svoje prodavnice, pa robu prodaju direktno potrošačima. Ipak, monopolski položaj utiče na to da i, kada je čitav lanac oličen u jednom subjektu, cene i dalje budu kao da je proizvod prošao kroz nekoliko ruku - kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača.
Najčitanije SADA:
Zašto skupo plaćamo hranu
Izvor: Dzungla.org, 05.Jan.2014
Kupovna moć građana Srbije iz dana u dan sve je manja, promet u trgovinama opada, a protivno svakoj logici – trgovačke marže konstantno rastu. . OpširnijeBlic
