Izvor: Politika, 06.Dec.2013, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovinske marže kao vojna tajna
Izjavu Rasima Ljajića, ministra trgovine, da su trgovinske zarade u Srbiji čak i do deset puta veće nego u regionu niko nije dokazao
Izjava Rasima Ljajića, ministra trgovine, da su trgovačke marže u Srbiji čak i do deset puta veće nego u državama regiona prošla je ovih dana u javnosti bez mnogo buke. Da li smo se navikli da nam ovdašnji trgovci „deru kožu sa leđa” pa takve izjave više >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ne primećujemo? Ili je, možda, u pitanju nesporazum. Može biti da je neko ko obaveštava ministra Ljajića o dešavanjima u resoru napravio grešku neuočavajući razliku između marže (ostatak između prodajne i nabavne cene) i profita (zarade), pa su (pro)ocene o desetostruko većim maržama u Srbiji preuveličane.
Šta god da je u pitanju neuobičajeno je da ministar po službenoj dužnosti ne naredi „snimanje” stanja na terenu. Konačno, valjda je i ministru Ljajiću stalo da građani imaju nešto jevtiniju hranu ako su odista marže tolike koliko je on rekao.
Trgovačke marže kod nas se oduvek kriju kao vojna tajna, a odgovor na pitanja o njihovoj visini zavisi od izbora sagovornika. Trgovci godinama tvrde da je za puko preživljavanje firme neophodna prosečna marža od oko 16 procenata i da u nju ulaze mnogi troškovi, a ne samo njihova zarada. Sa druge strane, u potrošačkim organizacijama ih optužuju da su marže previsoke i da prelaze 40 odsto. Međutim, zvanični podaci koje je izneo ministar Ljajić, pokazuju da je prosečna trgovačka marža u Srbiji 2011. godine iznosila 19,7 odsto, dok je u 2012. godini porasla na 21,3 procenta. Malo ili mnogo?
Istina je da to ne možemo znati dok god živimo bez veće trgovinske konkurencije. Već godinama na našem tržištu nema velikih promena. Redosled prvih pet trgovaca je manje-više sličan. Jedina razlika je što od kada je „Delez” kupio „Delta maksi” malo ko piše o monopolu ovog lanca, dok je ranije to bila redovna tema svakog pisanja o maržama. A gotovo sve je ostalo isto. Stoga, da li hrana u Srbiji može da bude jeftinija videće se kada ovde dođe jedan od najvećih svetskih maloprodajnih igrača – „Lidl”. Ukoliko pojača konkurenciju, pa samim tim i svi drugi obore cene, biće to jasan znak da su marže u Srbiji prevelike. Do tada će marže biti tolike koliko ovo tržište trenutno trpi.
Prva asocijacija na visoke cene i marže su supermarketi hrana, ali treba reći da nimalo nisu manje marže na uvoznu odeću i obuću. Svako ko je imao priliku da kupuje garderobu u inostranstvu svestan je u kakvom trgovačkom eldoradu zapravo živimo.
Ali, treba biti iskren pa ukazati i na drugu stranu priče. Trgovci kažu da su nameti na poslovanje u Srbiji visoki. Podsećaju i da mnoge velike konfekcijske kompanije Srbiju svrstavaju u takozvana treća tržišta, za koja su cene više. Kažu i da su niže cene hrane koje u inostranstvu najpre uočimo rezultat državnih subvencija u agraru. Međutim, o visini marži javno uglavnom ne žele da govore,ali, nezvanično kažu da je nekoliko razloga uticalo na to da marže u 2012. godini budu više nego u 2011. godini, kako je to i ministar Ljajić ocenio.
– Najpre, nije tačno da su marže u Srbiji i do deset puta veće nego u drugim državama. Jedino je tačno to da je prosečna marža malo porasla, ali to je pre svega zbog smanjivanja prometa i sve većeg udela velikih lanaca – navodi jedan od trgovaca.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da do podataka o visini marži nije lako doći, ali da su prosečni profiti u maloprodaji u Evropskoj uniji između 5,5 i sedam odsto.
– Kolike su marže kod naših trgovaca ne bih mogao da kažem, ali bi dolaskom jače konkurencije one bile niže. To je sasvim izvesno. Jer ako, na primer, sami prodajete vodu u Sahari, mogli biste da podignete cenu koliko god želite – objašnjava Prokopijević.
Na naše pitanje – da li toliko očekivani „Lidl” može da promeni situaciju, on odgovara:
– „Lidl” i još jedan, pa da bude bolje,jer bismo dolaskom „Lidla” imali dva ogromna lanca, a za boljitak je potreban i treći igrač – navodi on.
Za Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, dileme nema. Kako tvrdi, činjenica je da su kod nas marže znatno veće nego u susednim državama.
– Dovoljno je da odete bilo gde i vidite da su jeftiniji i hrana i odeća i obuća. Ovde marže za prehranu idu od pet do 40 odsto. Niže su za osnovne namirnice, a više, na primer, za konditore,a za hemiju ili kozmetiku idu i više od toga – tvrdi Papović.
Prema njegovim rečima, cenu dodatno povećava to što trgovci papreno naplaćuju i takozvano ulistavanje (ulazak novog proizvoda na police), što na kraju opet plate potrošači.
– Da li su kod nas marže i do deset puta veće kao što je rekao ministar Ljajić, ne znam. Ali, smatram da je dobro što je ministar trgovine javno ukazao na ovaj veliki problem – zaključuje Papović.
Problem visokih marži u Srbiji intrigirao je i prethodne ministre trgovine. Tako je u prethodnoj vladi resorni ministar Dušan Petrović doneo uredbu kojom je na najviše deset odsto ograničio marže na osnovne životne namirnice. Efekti ove odluke su diskutabilni, jer su mnogi od artikala, na koje se ona odnosila, u međuvremenu poskupeli.
Stefan Despotović
objavljeno: 06.12.2013.
