Izvor: Press, 19.Jan.2011, 06:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasime, spasi me!
Za pet sati ministar Rasim Ljajić je saslušao oko 100 Leskovčana koji su se žalili da teško žive. Najviše zahteva za pomoć dobio od radnika iz loše privatizovanih preduzeća
Tačnost grafita „Rasime, spasi me" koji se može videti na beogradskim ulicama juče su potvrdili siromašni Leskovčani koji su pohrlili u Centar za socijalni rad da zatraže pomoć i požale >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << se na probleme koji ih tište. U planiranoj seriji razgovora sa građanima, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić prvo je posetio Leskovac. Za pet sati saslušao je oko 100 Leskovčana, tako da je predviđenu posetu od tri sata morao da produži.
Građani su najviše kritikovali rad Vlade Srbije, predsednika Tadića, gradonačelnika Leskovca, službu PIO, Centar za socijalni rad, inspekcijske službe, kao i državnu socijalnu politiku.
Kako da preživim?
- Ministre, molim vas da se prekine sa obmanjivanjem javnosti da je najniža penzija u Srbiji 11.000 dinara. Evo, da se uverite, ovo je moj ček od penzije i ona iznosi 7.600 dinara. Objasnite mi kako da živim i izdržavam još i ćerku tim parama? Kad platim struju i komunalije, meni ostane 2.600 dinara. Javno pozivam i Vladu Srbije i predsednika Tadića da mi daju recept kako da živim sa tim parama. Nekoliko puta sam pisala i gradonačelniku Leskovca, ali on se nije udostojio da mi odgovori ili makar da me neko od njegovih saradnika primi na razgovor - rekla je Jagoda Šukalo.
Među građanima koji su čekali da se požale ministru najviše je bilo onih koji mesecima ne primaju platu ili im poslodavci ne uplaćuju radni staž.
- Moja porodica je šestočlana. Radim kod privatnika koji mi već godinu dana ne uplaćuje radni staž. Poslednju platu sam primila oktobra, i to 8.000 dinara. Suprug ne može da ostvari pravo na penziju jer je radio u Sloveniji, ćerka je završila ekonomiju sa prosekom 10 i prvo dobija nepristojne ponude, pa tek onda dolazi u obzir posao. Sa nama u kući su i sin sa snajom i unučetom i oni ne rade. Molila bih da bar inspekcija rada reaguje, kako bi mi vlasnik firme overio knjižicu - molila je Ljiljana Mirković.
Sa suzama u očima od ministra su pomoć tražili bolesni, nezaposleni, tehnološki viškovi, samohrane majke i ratni rezervisti.
Administrativne barijere
- Imam nepokretnog sina, ja bolujem od karcinoma, nigde ne radim a vodim se da sam zaposlena bez plate, zbog čega ne mogu da primim socijalnu pomoć. Ako vi ne možete da mi pomognete, molim vas bar urgirajte da me prime direktorka Centra za socijalni rad ili gradonačelnik, jer nikako ne mogu ni do njih da dođem - kroz suze je molila Dobrila Kitanović.
Posle pet sati razgovora ministar Rasim Ljajić bio je razočaran kako narod živi.
- Utisci su teški, ovo je najbolja slika o životu u Srbiji. Jeste ovo siromašan kraj, ali socijalna karta je slična i u drugim mestima. Za rešavanje većine problema potrebna je samo dobra volja administracije, dok ima i onih koje ne možemo da rešimo jer su u nadležnosti drugih ministarstava. Ne mogu da shvatim da petočlane ili šestočlane porodice bez primanja ili sa ukupnim primanjima od 12.000 dinara ne mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć zbog nekih starih administrativnih prepreka. To moramo da menjamo i nadam se da ćemo uskoro doneti novi zakon o socijalnoj zaštiti - rekao je Ljajić.
Ministar je potvrdio da je najviše zahteva za pomoć dobio od radnika iz loše privatizovanih preduzeća.
- Ovde je najviše primedbi bilo na lošu privatizaciju. Ispostavilo se da većina vlasnika preduzeća u Leskovcu nije kupovala društvene firme da razvija proizvodnju, već zbog atraktivne građevinske lokacije. Sad je kasno da radimo reviziju čitave privatizacije, ali možemo da ispitamo ovakve pojedinačne slučajeve gde radnici godinama ne rade, ne primaju platu, nemaju zdravstveno i socijalno i ne viđaju vlasnika preduzeća - rekao je ministar Rasim Ljajić.
