Izvor: B92, 27.Mar.2011, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevrat koji je značio rat
Beograd -- Danas se obeležava 70. godišnjica od puča i demonstracija kojima je raskinut sporazum Kraljevine Jugoslavije i sila fašističke Osovine.
Vlada Srbije tim povodom u Arhivu Srbije organizuje izložbu pod nazivom "Antifašizam -istorijski izbor: Srbija, 27. marta 1941. godine".
Izložbu će otvoriti ministar inostranih poslova Vuk Jeremić a u njenoj realizaciji učestvovalo je 26 nacionalnih ustanova kulture, nauke i obrazovanja, a na otvaranju prisutnima će se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obratiti i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Vojni prevrat 27. marta 1941. godine izvela je grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske koju je predvodio brigadni general vojnog vazduhoplovstva Borivoje Mirković.
Pučisti su zbacili s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića i dr Ive Perovića, kao i vladu Dragiše Cvetkovića i Vladka Mačeka koja je 25. marta u Beču potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.
Potom su vlast predali maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali Vladu sa komandantom vojnog vazduhoplovstva generalom Dušanom Simovićem na čelu, dok je za potpredsednika Vlade postavljen akademik Slobodan Jovanović.
Pet i po meseci pre punoletstva, Petar II Karađorđević je preuzeo kraljevsku vlast i izdao proklamaciju da je vojska, svrgnuvši Namesništvo i vladu, "izvršila svoj zadatak prema kralju i otadžbini" i da je mandat za formiranje nove vlade poveren generalu Simoviću.
Tokom 27. marta, kraljeva proklamacija je nekoliko puta čitana na radiju, a u 10 časova putem radija "u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom srhijerejskom Saboru" i u svoje ime, patrijarh srpski Gavrilo Dožić, blagoslovio je prevrat.
Čim se saznalo za puč, ulice je preplavila masa sveta, a istoriografi su zapisali da je "Beograd izgledao kao košnica pčela".
Narod je pevao patriotske pesme i uzvikivao parole, među kojima i čuvene: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob".
U ranim jutarnjim časovima jedna grupa demonstranata "polupala je nemačke biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili".
Do deset sati, gradom su zalepršale jugoslovenske, engleske, francuske i američke zastave, a nemačka je spaljena.
Na čelo demonstacija stali su komunisti s parolama o savezu sa SSSR-om, a jedna zgrada na trgu Slavija iskićena je crvenim zastavama. U bivšoj SFRJ istoriografi su tvrdili da su prevrat marta 1941. izveli i demonstracije protiv Trojnog pakta predvodili komunisti.
Novija istoriografija nakon otvaranja nekih arhiva potvrđuje da je prevrat bio podstaknut iz krugova antinacističke opozicije u zemlji.
Ispostavilo se da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije, a u izvesnoj meri, posrednije i bivši Sovjetski Savez, što je manje ispitano, kaže istoričar Čedomir Antić.
Prema nekim tumačenjima, za britansku vladu puč je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu, dok je Moskve želela da time odloži nemački napad na SSSR.
U organizaciji Instituta za savremenu istoriju i Doma Karađorđevića održana je nedavno rasprava domaćih istoričara posvećena vojnom prevratu i demonstracijama 27. marta 1941. koji su bili povod za agresiju nacističke Nemačke i označili početak Drugog svetskog rata na teritoriji tadašnje Kraljevine Jugoslavije.
Puč od 27. marta bio je prvi takav događaj u jugoslovenskoj državi, ali je po mestu gde je izveden i najvažniji, rekao je u raspravi Antić podsetivši da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne žrtve i da je nad bjim izvršen genocid.
Direktor Instituta Miodrag Pavlović je ukazao da martovski događaji izazivaju različita osećanja i tumačenja, od onih da je to veličanstvena revolucija, predvođena KPJ, do toga da je "akt nekoliko plaćenika u vojnom vrhu koji su za male pare učinili veliku nesreću narodu".
Ono što je izvesno, kako je kazao, to je da je 27. mart prouzrokovao direktan slom Kraljevine Jugoslavije zbog čega je srpski narod platio najveću cenu zato što je poveo veličanstvenu antifašističku borbu, jednu od tada najvećih u Evropi.
Iz martovskih događaja 1941. godine, smatra Pavlović, mogu se izvući pouke o odgovornosti elite, pre svega političke, da "više nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", da im nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranačkih i da se jedinstvom političkih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe.
